Nema pravde kad ćate sude

Španija i Srbija su bliske jer imaju isti strateški nacionalni interes, a to je očuvanje državne celovitosti. Interesi su ono vezivo koje drži nacije bliskim, a solidarnost proističe iz odbrane tih interesa, kome god da su ugroženi. Srbija je pokazala solidarnost sa Španijom u momentu kada je njoj to bilo najpotrebnije, kada je njena državna celovitost bila ugrožena. Srbija je umela to da prepozna, jer je i sama iskusila gorčinu separatizma, i iskazala je podršku Madridu stavom da podržava celovitost te kraljevine. Među prijateljima nema nesporazuma, naročito u nevolji.

Međutim, šumovi nastaju kada se u gestove među prijateljima upletu evropske birokrate (treba ih razlikovati od izabranih političara), pokušavajući da protumače ono što i Srbija i Španija veoma dobro razumeju - pokušaj da neko jednostrano otcepi deo vaše države. Izjava glavnog portparola Evropske komisije Margaritisa Šinasa (grčki diplomata, rodom iz Soluna, oženjen Špankinjom) kao reakcija na stav predsednika Srbije Aleksandra Vučića pokazala je svu trapavost i nedoslednost u koju briselska administracija s vremena na vreme dospeva kada pokušava da pronađe ravnotežu onde gde je ne može biti. Među članicama EU nema jedinstvenog stava o nezavisnosti Kosova, jer pet država, među kojima je i Španija, ne pomišlja da tu nezavisnost prizna. Svaka iz svojih razloga.

Ipak, Evropska komisija, kao izvršno telo sačinjeno od birokrata bez političkog legitimiteta, ponekad previđa tu činjenicu i nastoji da predstavi EU kao čvrst i jedinstven blok onda kada tog jedinstva nema. Reči portparola Šinasa da slučajevi Katalonije i Kosova ne mogu da se porede, jer je Španija članica EU (a Srbija nije) verovatno će ući u vrh bizarnih tumačenja naše burne novije istorije, iako je konkurencija velika.

Kakvu pouku Srbija može da izvuče iz katalonskog slučaja? Pre svega da ne očekuje mnogo pravde i pravičnosti od sveta u kojem ćate, poput portparola Šinasa, igraju važnu političku ulogu. Treba se ovde prisetiti reči Henrija Kisindžera da je svet nepravedan i da je uzaludan posao tražiti pravdu u međunarodnim odnosima, a da je najefikasnija diplomatija ona koja ima najveću senku sile iznad sebe. Interesi su, dakle, a ne pravda, gorivo koje pokreće odnose u svetu. Oni se menjaju i države se njima prilagođavaju, ali od njih nikada nema nečeg važnijeg.

Katalonski referendum je prilika i da Srbija učvrsti svoje bliske odnose sa Španijom, jednom od najvećih i najuticajnijih članica EU, jer se potvrdilo da imamo zajednički strateški interes. Naša bliskost će se i ubuduće meriti po privrženosti tom interesu i spremnosti da ga branimo. Za Srbiju to znači da ima iskrenog i uticajnog prijatelja u vrhu evropske i svetske politike, što je kapital koji ne sme izgubiti. Aleksandar Vučić, kao odgovoran državnik, u ovakvim situacijama ne kalkuliše, ne ubira jeftine političke poene... Jer apsolutno zna da to može biti opasna avantura.