Nije sreća para puna vreća, već dece puna kuća (VIDEO)

On ne krije da je sve ove godine sanjao dan kada će porodicu okupiti u svom domu i uz bogatu trpezu i ofarbana jaja im poručiti: „Hristos vaskrese”.

Dok dočekuje više od 100 rođaka koji zbog Uskrsa dolaze u Srbiju, on se mazi sa unicima, koje nije video od njihovog rođenja. Bogoljub kaže da je ovo najlepši praznik za njega i da se konačno oseća spokojno u okrilju najmilijih.

 

- Veoma sam srećan, ispunjen i prezadovoljan. Svih ovih godina jedina želja mi je bila da budem za Uskrs sa mojom porodicom. Konačno mogu da se tucam jajima sa unucima, i to u meni izaziva emocije koje se rečima ne mogu opisati. Želja mi se konačno ispunila, iako sam dugo čekao. Neko ode dobrovoljno u insotranstvo da radi, pa mu bude teško za praznike, a posebno teško je bilo meni, koji sam otišao prisilno. Danas sam srećan što smo svi na okupu. Cela porodica došla je iz svih krajeva sveta, iz Kanade, Londona, Rusije... Više od 100 članova porodice Karić.

Stihovi jedne pesme kažu: „Nije sreća para puna vreća“, da li je tako u vašem slučaju?

- Meni lično novac ne predstavlja ništa i nikada nije predstavljao, jer sam čovek koji uživa u radu i stvaranju. Najveće bogatstvo su za mene deca i moja porodica, sve ostalo je sporedno.

Kakavi su običaju u porodici Karić za Uskrs?

- Kod nas se sve snajke takmiče, od majke moje su naučile, u šaranju jaja. Topi se vosak i njime se crta po jajima, pa koja oslika najlepše. U tucanju se prvo takmiče stariji, a potom deca međusobno. Naravno, uvek pobeđuje žena ili dete. Ako vidim da je moje jaje jače, ja ga prepustim nekom od unuka. Onda pevamo crkvene pesme, Dragomir je glavni šef i vođa. Podeli svima brošure i sva deca pevaju. Karići se rađaju po celom svetu, ima onih koji su rođeni u Pekingu, Moskvi, Minsku, Beču, Londonu, Torontu, Majamiju, pa pesme pišemo i na engleskom. Naravno, ništa ne može da prođe bez tradicionalnih srpskih običaja.

Kako ste kao dete slavili Uskrs na Kosovu i Metohiji?

- Roditelji bi nas tog dana oblačili u svečana odela, sređivali su nas da budemo uredni i svi zajedno smo odlazili fijakerom u Pećku patrijaršiju na liturgiju. Potom bismo dolazili kući i tu bismo se tucali jajima, darivali poklonima jedni druge. Uvek sam svu braću pobeđivao u tucanju.

Vaš supruga Milanka kaže da je ona uvek pobednik, a vi gubitnik?

- To je tačno, uvek joj se predam. Naša ljubav je planula kada je ona imala 15, a ja 18 godina. Kada sam je ugledao, tada je bilo zabranjeno u našem gradu da momak ide kod devojke kući. Prvi sam koji je napravio taj korak. Mene je videla njena majka, pa je ubedila svog muža da mogu da dođem. Kada se to dogodilo, brojne komšije su dolazile da pitaju kako su mogli momka da puste u kuću? To je bilo strašno. Milanka i ja smo živeli u kući u kojoj je u jednoj sobi spavalo nas petoro, tako da se poneki poljubac mogao ukrasti samo u autu.

Kako ste uspeli da očuvate brak do danas, kada je sve više razvoda?

- Ljudima koji su imućni kao mi to nije problem, ali postoje porodice koje su raštrkane po svetu, a avionske karte su skupe, pa se ne viđaju. Ljudi koliko god da štede, na kraju jednom godišnje odu na odmor. Zato za praznike treba da se okupe kod svojih roditelja i da se na taj dan druže, razgovaraju i provedu praznik u sreći i veselju. Zajednica je veoma bitna, a svake godine sve više nas to zaboravlja. Čuvanje porodice je kao da čuvate blago.

Rusija je zemlja u kojoj ima najviše pravoslavaca, kako oni slave praznike?

- U Rusiji je to najsvetiji praznik. Nema porodice koja ne slavi i koja se ne raduje. Moskva je prazna za Uskrs jer se svi vraćaju tamo odakle su došli. Taj kult porodice je Putin vratio u Rusiju, to moramo i mi da vratimo ovde u Srbiji. Ako je porodice jaka, onda će država biti još jača.