Nisam ni Novak, ni Federer, imam svoj stil!

- Imam ja još mnogo da radim kako bih stao uz rame legendama ovog sporta. Lep je osećaj kad te porede sa Federerom, Mekinroom, Lendlom... Znam da niko od njih nije odbranio trofej na Oranž boulu, ali ipak je to još juniorska konkurencija, ne mora da znači ništa rekao je najbolji junior sveta.

Novakov uspon na ATP listi je počeo posle osvajanja "salatare", a dvostruki uzastopni šampion Oranž boula sa Floride otkriva da je njega jedan poziv za reprezentaciju pogurao u niz od 18 pobeda i tri titule na kraju sezone.

- Posle Dejvis kupa mi je sve krenulo! Ti treninzi i druženje sa našim asovima su bili nezaboravni. I po radu i po zezanju. Kada sam postao juniorski broj jedan, svi su me zvali i čestitali, pitali me za planove. Sjajni su, velika su mi podrška. Voleo bih da ponovim to iskustvo, a jedva čekam da jednog dana i zaigram za Srbiju.

Mladi srpski teniser ima dovoljno samopouzdanja da kaže "želim da budem najbolji". Ali i dovoljno opreznosti da prelaz među seniore nazove "potencijalno traumatičnim".

- Osećam da sam dobro zatvorio juniorsku priču i da sada mogu da krenem u novu, profesionalnu. Prvo mesto na svetu u juniorskoj konkurenciji mi je vetar u leđa, za suočavanje sa izazovima u profesionalnoj konkurenciji.

Još u mlađem uzrastu, treneri su u njegovim čestim izlascima na mrežu videli da će biti neustrašiv. Odlazak u SAD sa 13-14 godina, daleko od roditelja, bio je hrabar volej koji je hvatao, a vrlo brzo je počeo da poentira na Bolitijerijevim terenima.

Put u ATP svet odraslih ne mora biti traumatičan za najboljeg juniora planete, jer mu se i tinejdžerski period svodio na doručak, ručak, večeru i - tenis.

- Znam da je profesionalni tenis drugaciji od juniorskog i da će biti teško, ali sam spreman za veliki rad i odricanje. Tenis, kao i svaki drugi posao, zahteva da ceo život učiš i napreduješ.

Hirurška preciznost koju je nasledio od roditelja, čuvenih doktora u Kliničkom centru Srbije, izražena je u ubitačnom forhendu, ali Kecmanović odmahuje reketom kada neki njegov udarac porede sa Noletovim, Rodžerovim, Rafinim...

- Uživam u njihovoj igri, posebno cenim Đokovića i Federera. Ali, nikada nisam želeo da kopiram bilo koga, nastojim da razvijem svoj ličnim stil i svakodnevno radim na unapređenju svih elemenata igre.

Na tome radi pod budnik okom Bolitijerija, koji je učestvovao u stvaranju Šarapove, sestara Vilijams, Agasija...

- Moj glavni trener na Akademiji je Hose Lambert, ali treniram i sa Petom Harisonom. Naravno, često se na treningu pojavi i Nik Bolitijeri, od koga dobijam mnogo saveta, kao i direktor Rohan Goetcki.

Kecmanović je najsrećniji kada na Floridu svrate asovi sa Tura.

- Volim da odmerim snage sa svima. Zato se radujem grend slemovima i jakim turnirima u Americi i Australiji, jer onda mnogi profesionalci dođu na Akademiju da treniraju. Zato sam imao priliku da sparingujem sa mnogima, Mirnjijem, Hasom, Nišikorijem, Bagdatisom, Grotom, Štjepanekom, Pospišilom i drugim.