Običaji na Veliki petak

Na njemu je, na brdu Golgota, na današnji dan raspet i Hrist, zajedno sa dvojicom razbojnika.

Danas farbamo jaja, simbole novog života za predstojeći Vaskrs u nedelju, idemo u crkvu po podne da celivamo plaštanicu, najstrože postimo. Danas zvona na crkvama ne zvone. Još važnija dimenzija ovog velikog i tužnog praznika je duhovna poruka koju ne smemo nikada smetnuti s uma - pobeđena je smrt na radost života!

Otac Ljuba Ranković, kaže za „Alo!” da je Hristova smrt, a posebno njegovo vaskrsenje koje je usledilo, stvorilo od “sramnog drveta - krsta” simbol najuzvišenije religije, koja već 2.000 godine poštuje čitava civilazacija.

- Ujedno, na današnji dan dogodio se najveći zločin u istoriji ljudskog roda, kada je osuđen i raspet Hrist! Veliki petak, takođe, ima i dodatnu tragičnu notu jer su Gospoda Hrista izdali i ostavili i razbežali se svi njegovi učenici, osim Svetog Jovana Bogoslova. S druge strane, veliki podvig Velikog petka i dostojanstvo ljudskoga lika i čoveka sačuvale su žene! Pre svega, njegova majka Presveta Bogorodica i žene mironosnice, koje su bez uzmaka bile uz Hrista i sa njim u svim trenucima njegovog stradanja - od suđenja do raspeća. Upravo njih je Gospod Hrist i počastvovao tako što se, po svom vaskrsenju u nedelju, prvo javio ženama, odnosno Mariji Magdaleni - objašnjava otac Ranković.

Prema njegovim rečima, sve se to desilo u vreme Pontija Pilata, rimskog namesnika u Judeji, koji je tamo stolovao od 26. do 36. godine nove ere.

- On će ostati upamćen i po tome što ga je njegova žena bezuspešno molila da oslobodi Gospoda Hrista „jer na njemu nema nikakve krivice”. Hrist je ipak razapet u deveti čas tog dana, odnosno u tri sata po podne. U svim našim hramovima i onim širom sveta, u četiri sata počinje popodnevno bogosluženje i iznosi se plaštanica, koja simbolizuje Hrista. Narod je celiva do Vaskrsa. Zvona ne zvone na crkvama, upotrebljavaju se takozvana klepala. To je najtužniji dan u celoj godini, crveno je slovo, neradni dan. Pobožni ljudi ne jedu ništa sve dok ne celivaju plaštanicu - navodi naš sagovornik i dodaje da je običaj da na taj dan domaćice farbaju jaja, a dečica im pomažu.

- To se radi u znak sećanja na Mariju Magdalenu, koja je po Hristovom raspeću uspela da dođe do rimskog cara Tiberija i optuži Pilata za strašni zločin nad Hristom. Pilat je potom smenjen i proteran, a ona je cara Tiberija pozdravila držeći u ruci crveno jaje i prvi put izgovorila najveći hrišćanski pozdrav: “Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!”. Crvena je boja je od tada simbol hirišćanstva, predstavlja nevino prlivenu Hristovu krv i pobedu života nad smrću - napominje otac Ranković, upozoravajući nas da nikad ne zaboravimo duhovnu dimenziju Velikog petka i Vaskrsa uopšte - da je Hrist postradao za nas, kao i da slavimo pobedu života nad smrću!