Obradite meso i ne bojte se ptičjeg gripa!

Stručnjaci kažu da nema mesta panici, te da je neophodno termički obrađivati meso i jaja da bi se sprečila zaraza kod ljudi.

Iako nas je ranije plašila epidemija ptičjeg gripa, sada smo već navikli na to, jer se svake godine suočavamo sa istom pojavom. Ipak, kada napadne živinu, javlja se strah i pitanje da li smemo da jedemo meso pernatih životinja. Naši stručnjaci tvrde da ptičji grip ne može lako da se prenese sa životinja na ljude. Ljudi ne mogu da se zaraze ako jedu zaraženo meso, ali mogu ako udišu zaraženi vazduh...

Mihajlo Luković, infektolog i epidemiolog, za „Alo!” tvrdi da čovek od ptičjeg gripa može da oboli jedino u Indokini.

- U Srbiji nema govora o ptičjem gripu kod ljudi. Od raznih virusa obolevaju i ptice, i životinje, i ljudi, ali je vrlo mala verovatnoća da dođe do rekombinacije ptičjeg i ljudskog gripa. Kada bi do toga došlo, bilo bi veoma opasno za ljude. Čak i ako do nas dođe zaraženo meso, niko ga neće jesti živo. Kada se termički obradi, ne postoji nikakva opasnost da se virus prenese na čoveka - kaže on.

Epidemiolog Slobodan Stanojević kaže da je jedino opasna mutacija gripa.

- Ptičji grip je danas skoro stalno prisutan, ali ono što predstavlja opasnost po ljude jeste mutacija. Mutirani grip može da pređe sa ptica na ljude, za koje onda može da predstavlja smrtnu opasnost. Srećom, ovaj tip nije toliko visoko patogen, jer ne može da se prenese sa čoveka na čoveka, već samo sa životinje na čoveka.

Ljudi se vrlo retko inficiraju, a svi oboleli su se zarazili isključivo kroz direktan kontakt sa zaraženom živinom. Virusom se možete zaraziti ako udahnete čestice ptičjeg izmeta ili ako udahnete vazduh koji je zaražen kijanjem ili kašljanjem zaraženih ptica.

Simptomi koje imaju ljudi zaraženi ptičjim gripom su isti kao i simptomi običnog gripa (temperatura, bolovi u mišićima, kašalj, grlobolja...), dolazi i do infekcije oka, upale pluća i drugih komplikacija.

Najsmrtonosniji virus ptičjeg gripa je H5N1, koji je skrenuo pažnju ljudi još 1997, kada je otkriven kod ptica, a od 2003. počinje da napada i ljude.

Od virusa H5N1 ptičjeg gripa je od njegovog nastanka, 2003. godine, umrlo više od 400 ljudi, posebno u jugoistočnoj Aziji. Novi soj tog virusa H7N9 pojavio se 2013. godine i od tada je umrlo 170 osoba. Poslednji smrtni slučaj od ptičjeg gripa zabeležen je u Kanadi 2014.