Od čikaškog masakra do gurmanskog uranka

Bio je to praznik kojim su pripadnici i simpatizeri radničkog pokreta, bar u početku, obeležavali sećanje na žrtve koje su podneli kako bi se izborili za veća prava.

Ideja zapravo potiče iz 1884, kad su vodeći američki sindikati, po ugledu na kanadske drugove, tražili donošenje zakona kojim bi se ustanovilo osmočasovno radno vreme.

Pošto traženi zakon nije stupio na snagu kad je trebalo, do 1. maja 1886, organizovan je masovni štrajk u SAD, koji je u Čikagu poprimio drastične razmere, kulminirajući krvavim masakrom na trgu Hejmarket. Šta se tačno dogodilo, nikad nije detaljno utvrđeno. Prema zvaničnoj verziji, neko je usred protesta bacio bombu na policajce.

Bomba je na mestu ubila jednog policajca, ukupno ih je stradalo osam, a broj poginulih radnika nikada nije objavljen. Sedam radnika je nakon protesta osuđeno na smrt. Tužioci su ubrzo priznali da nijedan od okrivljenih nije bacio bombu, a misteriozni bombaš nikada nije otkriven.

Od 1889. se svake godine obeležava ovaj tragični događaj kao Dan međunarodne radničke solidarnosti, negde i u obliku demonstracija. Za radnike i sindikalce širom sveta, Hejmarket je postao simbol potpune nejednakosti i nepravde kapitalističkog društva. Drugi kongres Radničke internacionale odlučio je da se od 1890. godine 1. maja širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere. Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu.

Za naše podneblje, uz ovaj praznik vezuje se običaj takozvanog prvomajskog uranka. Reč je o svetkovini koja se sastoji od toga da se 1. maja porani u prirodu ili čak da se ode dan ranije i uz logorsku vatru provede noć.