Od malog Crnića do carskog Beča
Srpski gastarbajter ima 34 godine, završenu srednju školu i živi u Austriji. U tuđini 13 godina jede gorak hleb i radi najteže poslove, bar je u početku tako bilo. Pre nego što je krenuo u beli svet da rinta od jutra do mraka, s namerom da se finansijski obezbedi, živeo je u nekoj od opština Braničevskog okruga.
Alo!/Masanori Jošida
Ilustracija: Alo!/Masanori JošidaPoslednji popis stanovništva, iz 2011, pokazuje da je Austrija omiljena destinacija onima koji su odlučili da stave zarez na život u domovini, a osim nje, izuzetno jaku privlačnu moć za ljude s naših prostora ima i Nemačka. Nekada vrlo popularnu Francusku je nakon devedesetih zamenila Švajcarska, a koliko je snažna gravitacija tih zemalja za naše ljude govori i to što skoro 60 odsto srpskih gastarbajtera boravi i radi na teritoriji te četiri države.
- Prvi ozbiljniji odlasci Srba u inostranstvo desili su se 1970. godine
- Između 1991. i 2002. najveći broj ljudi otišao je trbuhom za kruhom
- Raspad Jugoslavije, sankcije i bombardovanje doveli su do toga da između 1971. i 2001. broj migranata bude udvostručen
- Raseljeno stanovništvo iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine nakon ratova najčešće odlazi u neku prekookeansku zemlju
- U Švajcarskoj je 2002, odnosu na 1971, broj radnika iz Srbije učetvorostručen
- U Americi je najveći broj naših migranata sa završenim fakultetom - Skoro 40 odsto ljudi koji rade u inostranstvu ima između 20 i 39 godina
- Veliki broj povratnika proveo je svoj radni vek u zemljama gde su radili
Među onima koji su dobrovoljni „danak u krvi” platili razvijenim zemljama širom sveta, najviše je njih sa završenom srednjom školom, skoro 50 odsto.
Razlog za to je, kako tvrde, što Srbija nikada nije imala ekonomsku snagu kojom bi obezbedila njihovo zapošljavanje.
Međutim, poslednjih godina je za skoro devet puta povećan broj najobrazovanijih koji su krenuli u svet trbuhom za kruhom.
Podaci popisa pokazuju i da iz opština Malo Crniće, Kučevo, Žabari, Veliko Gradište i Petrovac na Mlavi, koje pripadaju Braničevskom okrugu, skoro trećina stanovništva sreću traži pod suncem tuđeg neba.
Ipak, naš čovek u toj nimalo slatkoj borbi za boljim standardom ne zaboravlja odakle je došao, pa se u Srbiju i vraća.
U periodu od 2001. do 2011. kore tuđeg hleba odreklo se čak 30 odsto gastarbajtera.
Izgleda da je onima koji su put boljeg života otišli iz gradova hleb bio gorči, pa su se u otadžbinu vraćali posle 11 godina, dok je srpski seljak arbajtovao „preko” oko 14.
- 313.411 ljudi iz Srbije boravi u inostranstvu.
- 229.653 povratnika registrovano u popisu 2011.
- 89.000 gastarbajtera ima dvojno državljanstvo
povezane vesti
Komentari (3)
nedjo
20.12.2017 21:47
najpre odlazili nepismeni i postali nesto,sada odlaze i dalje nepismeni,ali se traže skolovani. u svakom slučaju odavde se oduvek bežalo u bolji život!
Aki
21.12.2017 05:52
@nedjo - Sada odlaze fakultetski obrazovani koju nisu politicki angazovani pa je nemoguce da dobiju pristojan posao u Srbiji,govorim iz licnog primera.
USA
20.12.2017 22:02
Mi iz USA (bar vecina) dolazimo jednom godisnje, ali zato niko ne ostavi manje od 10-15 hiljada $, svaki put kad dodje. I to bude i vise ako se dolazi sa porodicom i u zavisnosti koliko rodbine posecujes. Na sve to treba dodati i odrzavanje ognjsta koja nisu prodata, pa se tu slije lepa svota u Srbiju. Infostan, struja, voda, porez, a stanovi prazni 11 meseci u godini. Ovi iz Evrope, verujem, unesu i vise novca. Gde li to ode, bilo bi lepo saznati