Oliver je pobedio!

Nema dileme, njegovim ubistvom poslata je više nego jasna poruka Srbima na Kosovu da im se crno piše. Šest metaka koji su završili u njegovim leđima opomena su svima koji se i dalje budu borili za opstanak srpskog stanovništva, ali i za jedinstvo Srba na KiM.

Još mi u glavi odzvanjaju njegove reči iz 2004. godine izgovorene tokom stravičnog pogroma Srba, kada sam ga pozvao i pitao: „Olivere, šta se dešava?” Odgovorio mi je: „Zlo, moj Darko, ali mi karatisti se nikada ne predajemo.“

Ne, ni danas se Oliver nije predao, kao što nije poklekao ni 1999. godine kada je srpska vojska otišla sa Kosova. Nije poklekao ni tokom svih narednih godina. Opstao je na svom Kosovu, borio se i stradao kao što je i njegov narod u južnoj srpskoj pokrajini. Zbog toga danas mogu reći: „Pobedio si ih, Olivere, i neka te anđeli čuvaju.“ Njegovom smrću nebeska Srbija postala je jača i dobila je još jedan kosovki božur.

Shvatili smo dobro poruke koje su bile ispisane na šest krvavih čaura. Shvatili smo i šta nam sprema međunarodna zajednica. Njeno gromoglasno ćutanje govori više od svega, a da Zapadu i drugima ništa nije sveto dokazuje i stav „neutralnog” Euleksa, koji jasno kaže da će Priština biti ta koja će dati konačan sud o učešću Srbije u istrazi Ivanovićevog ubistva. Čega se to boje „pravednici” koji su pod kapom neutralnosti i sa mandatom da neće prejudicirati status KiM došli u Prištinu? Da se slučajno ne plaše da će istraga pokazati njihove krvave ruke?

Zbog svega gore navedenog, zbog Srba na KiM, zbog Olivera, važno je da Srbi i dalje ostanu dostojanstveni i mudri. Više nego bilo kada potrebno je da poseta predsednika Srbije KiM prođe u mirnom tonu i s porukom srpskog jedinstva.

Ivanovićevo ubistvo jasan je znak da su moćnici više nego ikada rešeni da otmu Kosovo i da će ići do kraja. Pitanje je samo kako ćemo se mi ponašati i da li ćemo dozvoliti da Oliver, heroji s Košara, deca s Ibra, društvo iz Pande, žeteoci i druge srpske žrtve budu uzaludne.