Opet ofarbali fasadu makedonske Vlade

Zgrada Vlade i juče je bila prva na meti "šarene revolucije", a osim fasade, demonstranti su obojili i celu ogradu.

Kao i proteklih osam sedmica, demonstracije protiv odluke predsednika Makedonije Đorđa Ivanova o aboliciji državnika i političara osumnjičenih u aferi "prisluškivanje", i večeras su počele ispred sedišta Specijalnog javnog tužilaštva u znak podrške ovoj instituciji.

Demonstranti su se zatim, uz skandiranje "nema pravde, nema mira", uputili ka zgradi Vlade, a nakon bojenja refasadiranog objekta, ka Sobranju.

Oni su u poslednjem trenutku promenili trasu i umesto ka Sobranju uputili se ka centralnom gradskom trgu gđe su zapalili fakele i ponovo pustili boje u fontanu.

Među demonstrantima večeras je i bivši holandski ambasador Simone Filipini, koja je svojim zahtevima za istinske reforme i demokratiju u Makedoniji navukla gnev vladajuće stranke VMRO-DPMNE još 2011. godine.

Očekuje se da se i večerašnji protesti završe ispred sedišta Sobranja.

Građanski pokret "Protestujem", koji organizuje demonstracije širom Makedonije od 12. aprila, saopštio je danas da će ostati na ulicama do potpunog razrešenja krize.

Protesti su počeli odmah nakon što je Ivanov potpisao ukaz o aboliciji 56 političara protiv kojih Specijalno javno tužilaštvo vodi krivične istrage u vezi sa aferom prisluškivanih razgovora, koju je lider opozicionog SDSM Zoran Zaev objelodanio prošle godine.

"Šarena revolucija" danas je prvi put večernje proteste pokreta "Protestujem" radikalizovala dnevnom blokadom važnih saobraćajnica u Skoplju.

Tri ključne raskrsnice u gradu bile su blokirane na pola sata, a organizatori su najavili nove proteste.

Demonstranti, osim potpunog ukidanja odluke o aboliciji političara, traže neopozivu ostavku Ivanova i zahtevaju uključivanje nezavisnih predstavnika u rešavanje krize, te formiranje prelazne vlade sa zadatkom da u potpunosti sprovede reformske prioritete.

Ivanov je tokom boravka u Sofiji, gđe je učestvovao u radu samita na vrhu Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, ponovio da je odlukom o pomilovanju, u stvari, ponudio rešenje i pomirenje.

On je pozvao lica za koja je abolicija na snazi da podnesu zahteve za njeno povlačenje.

Iz kabineta predsednika Makedonije saopšteno je da, osim 22 lica za koja je povučena abolicija, nijedan od 33 pomilovana lica nije dostavio zahtev za izuzeće.