Osam godina tuge i sramote

Osam godina zla. Priština je uz čestitke sa raznih strana sveta proslavila juče svoju nezavisnost.
Pa čestitamo, jer Kosovo je jedina zemlja u Evropi, ako se usudimo da tu tvorevinu tako nazovemo, gde je dozvoljen lov na ljude, ako imaju tu privilegiju da su srpskog porekla.

Nekažnjeno se mogu progoniti, ograđivati bodljikavom žicom, tući, pljačkati... I nikom ništa.
I to nije dovoljno, jer i mrtvi nemaju mira. Njihov greh je što su “pogrešnog porekla”, pa se tako i naša groblja uništavaju i preoravaju. Usput se i istorija preoblikuje u željenom smeru, po sistemu - kada već nemaš svoju vrednu pomena, uzmi tuđu.

A što se tiče zakona Prištine, on je bar jasan - ako vas kojim slučajem udari automobil, a Srbin ste, platićete kaznu zato što ste oštetili vozilo. Ako se bunite što vas komšije pljačkaju i maltretiraju, a imate tu nesreću da ste srpskog porekla, kao bakica Persa Stojković, možete i da završite u zatvoru.

Ali uprkos svim progonima, Srbi i dalje opstaju na Kosmetu. Prkose sili, koja se trudi iz petnih žila da ih izbriše sa tih prostora i da uspe u nameri u kojoj su mnoge druge imperije omanule, a usput i propale. A mi smo i dalje tu. Uprkos svim izgledima i logici.

Nadam se samo da ćemo jednog dana i ovaj teški period u srpskoj istoriji izučavati u školskim udžbenicima kao zlo koje je u tim godinama prevladavalo, ali je na kraju ipak pobeđeno.