Ovo je godina borbe protiv nasilnika

Naime, u Srbiji je tokom prošle godine umrlo 36 žena, pošto su bile žrtve nasilja u porodici. I nadležni i organizacije koje se bave borbom protiv nasilja najavljuju bolju zaštitu žena i oštrije kazne za nasilnike. Nama ostaje da se nadamo da će tako i biti!
Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta za borbu protiv nasilja, kaže za “Alo!” da je problem što u Srbiji ne postoje načini i mehanizmi za zaustavljenje i prevenciju nasilja.

- U Srbiji je nasilje nad ženama deo tradicije, zato moramo da pričamo o nasilju. Očekujem da će ova godina, kao što je i najavljeno, biti proglašena za godinu borbe protiv nasilja nad ženama, a verujem da će i izmene Krivičnog i Porodičnog zakona doneti promene i da ćemo efikasnije rešavati taj problem - kaže Vesna, i dodaje da se zbog toga što tolerišemo nasilje ono stalno ponavlja. Osim toga, čini se da nismo prevazišli modele ženske krivice, od loše skuvanog ručka do navodnog koketiranja u javnosti.

- Svi mi moramo da preuzmemo odgovornost kada je reč o nasilju. Smatram da je celokupno društvo odgovorno, jer jedni ćute, drugi čine, treći se prave da ne vide, a četvrti ne prijavljuju. Žene koje trpe nasilje uglavnom gube samopouzdanje, a kada smognu snagu da to nasilje prijave, često odustaju od krivičnog postupka. Još jedna od zabluda je i to što se nasilnici često van kuće ne mogu prepoznati, te su u društvu okarakterisani kao dobri i pošteni ljudi. Pitanje je šta ti ljudi rade kada su u kući sami sa svojom porodicom. Najevidentiniji oblici nasilja su psihičko, fizičko, ekonomsko i seksualno nasilje, a jedan od čestih uzroka nasilničkog ponašanja je i patološka ljubomora - kaže Vesna Stanojević.

Naša sagovornica smatra da u Srbiji i dalje postoje predrasude koje sprečavaju žene, žrtve porodičnog nasilja, da priznaju (sebi i drugima) šta im se dešava i da potraže pomoć i zaštitu od nasilnika. Vreme je da to svi zajedno promenimo u godini pred nama. Da sledeći 8. mart dočekamo sa manje jezivim staitstikama i mnogo manjim brojem žrtava.