Ovu priču čitajte s kriglom u ruci! (FOTO)

Pitanje glavnog urednika "Da li bi išao u Čelarevo u obilazak pivare, vode novinare pa si mi ti prvi pao na pamet?" u ovom slučaju bilo je krajnje retoričko. Kao neko ko je išao na "pivopijski hadžiluk" na "Oktoberfest"u Minhenu, drugačije osim sumanutim klimanjem glave nisam mogao da odgovorim. Doduše, trebalo mi je nekoliko trenutaka da shvatim da sa šefom razgovaram telefonom i da je kudikamo smislenije da odgovorim s jednim kratkim "Da, naravno!". I to je bilo to.

Petak, 6.45 sati po lokalnom vremenu, odnosno nekoliko sati pre praskozorja za personu koja obični "guli" noćnu smenu i navikla je da leže u to vreme. Zacvileše alarmi na oba mobilna. Umesto standardnog proklinjanja sudbine zbog ustajanja u te nemile sate, organizam je jutro dočekao sa "još samo malo i tamo sam".

Autobus sa kolegama iz drugih redakcija krenuo je put Čelareva nešto posle 9 sati. Put je protekao normalno, ako se izuzme Homer Simpson koji je u glavi stalno ponavljao "Jesmo li stigli? Jesmo li stigli? Jesmo li stigli?". A stigli smo nakon dva sata vožnje. I tada su počele da rade emocije...

Posle kraćeg upoznavanja s istorijatom poslovanja kompanije "Carlsberg" u Srbiji, koja je 2003. kupila pivaru u Čelarevu, krenuli smo u obilazak.

Prvi deo obilaska bila je variona, odnosno mesto na kojem se u ogromnim kazanima dešavao prvi korak u krčkanju ovog nektara. Temperatura plus milion, ali nema veze... "Dobar je domaćin, nadoknadićemo izgubljenu tečnost pivom", iskreno verujem dok to mantram preznojavajući se kao u sauni.

Korak po korak, nakon varione krenuli smo ka pogonu za flaširanje. A na putu ka tamo... Sreća!

Otprilike na polovini fabričkog kruga ukazalo se ogromno zeleno brdo! Ne, nije bio u pitanju zeleniš u vidu trave ili nečeg sličnog, već hiljade gajbi!

Hoće srce ponekad da preskoči, da li od šoka ili od sreće... Ali kada se oba faktora iskombinuju, najvažnije je smoći snage i povratiti kontrolu. Usledio je još jedan osmeh od uva do uva, a što nije baš lako objasniti nekome ko ne voli pivo. Ko voli, sve mu je jasno!

Da li je pao i jedan selfi na svetom mestu? Naravno... I ne jedan. Trebaće nova profilka za Fejs, Tviter, LinkedIn, privatni i službeni mejl, ličnu kartu i pasoš...

Usput smo sa domaćinima pričali o koracima u proizvodnji piva, fermentaciji, vrstama ovog nektara... A potpisnik ovih redova se, konačno, iskazao kao pravi štreber! Što mu za vreme školovanja baš i nije išlo od ruke... Ali u školama se ionako ne uče ovakve, da ne kažemo, životne stvari.

- Pozamašno znanje... - primeti jedan od domaćima.

- Hodočasnik "Oktoberfesta" i nosilac spomenice od prvog "Beer Festa" do poslednjeg. A daleko bilo da bude poslednji! - skromno odgovorih iščekujući da ovaj nadasve interesantan obilazak što pre privedemo kraju i dođemo do onog dela koji me najviše interesuje - degustacije.

Naravno, to je malo potrajalo, jer je trebalo obići pivaru, te je jedno od neizbežnih pitanja domaćinima bilo koliko piva proizvedu godišnje...

- Podigli smo proizvodnju na dva miliona litara - reče ponosno jedan od naših domaćina.

- Nema na čemu - odgovorih skromno, znajući da sam dao više nego pristojan doprinos toj litraži.

Sasvim logično, usledio je smeh.

Pre "nadoknađivanja tečnosti" usledio je već pomenuti pogon za punjenje flaša, koji je delovao impozantno. Ipak pune dva miliona litara godišnje. A pošto je i tamo temperatura bila "blago" povišena, tečnost se dodatno gubila u obliku znoja...

Pošto smo videli sve što je moglo da se vidi, a što je izuzetno interesantno, usledio je odlazak u Muzej piva, koji se nalazi u okviru pivare.

A tamo sva čudesa i lepote... Barem za one koji vole pivo i njegovu istoriju. Od starih flaša i limenki, preko burića starih nekoliko vekova i sprave za automatsko zatvaranje šest flaša (što je pre stotinak godina, da se ne lažemo, bilo tehnološko čudo), pa sve do najsavremenije točilice.

Hm, točilica...

Savremena točilica...

I radi!

- Majstore, obećao sam ti najbolje pivo na svetu! A ono je hladno, upravo natočeno i - besplatno! - reče domaćin i natoči mi prvu od nije bitno koliko čaša prelepog nektara, sa baš onoliko pene koliko treba da bude!

Nekome slabijem u tom trenutku bi se verovatno iz oka otela suza radosnica, ali uspeo sam da zadržim samokontrolu. Jedva!

Usledio je novi osmeh od uva do uva. I degustacija.

Privlačim čašu usnama. Lagan prvi gutljaj. Malo veći drugi. Publika ćuti, ali osećam da je rubu nerava. Treći gutljaj, nešto veći od prvog. Čaša je prazna! Publika u delirijumu, stadion kliče moje ime, skaču saigrači sa klupe, gledaoci pored malih ekrana vrište od sreće, na semaforu se pojavljuje... Dobro, da ne preterujem. Uglavnom, ne da je leglo nakon onog preznojavanja, nego je posle prvog odmah došlo i drugo. Da mu pravi društvo, nije lepo da samuje...

Potom smo se i sami okušali u točenju piva "po pravilu službe". Da li je neophodno napomenuti da sam uspeo iz prve? A i iz druge? A da su uspevale i koleginice iz drugih redakcija koje nisu baš neke pivopije, pa su mi prosleđivale svoje čaše? Dobro, staćemo na tome, da ne detaljišemo... Ipak mora da ostane malo mistike!

Konstatacija se sama nametnula: Kako je jednostavno usrećiti čoveka kada pomešaš samo četiri dara prirode - hmelj, ječam, vodu i pivski kvasac! A u Čelarevu to rade maestralno dobro! Jer, otišao sam odatle srećan i zadovoljan!

S takvim iskustvom ubuduće će moći da se obraduju i drugi ljubitelji piva, pošto im je omogućen organizovani obilazak čelarevske pivare. A ako ste od te fele, onda vam sigurno znači da se veoma lako možete prijaviti za besplatan izlet.

Iz Beograda se polazi 18. juna u 10 ili 12 sati s parkinga kod Centra "Sava", iz Novog Sada 19. juna u isto vreme ispred hale "Spens", a iz Zrenjanina 25. juna, ponovo u 10 ili 12 sati, ispred Kulturnog centra u tom lepom vojvođanskom gradu. Dovoljno je samo da prethodno pošaljete mejl na pr@newmoment.com i to je to.

Jer... Ili jesi, ili nisi!