Ozbiljni ljudi

Dobro je i što je završena brzo, dan-dva pošto se pojavila, jer bi svako odugovlačenje štetilo odnosima dve zemlje, produbljivalo teorije zavere i uvlačilo ceo region u jednu neprijatnu priču. A problemi se uvek pojave, pa i među najboljim prijateljima, kakvi zaista jesu Srbija i Makedonija. Brzina kojom su Vučić i Zaev amortizovali krizu dokaz je da dvojica lidera ne žele da se kockaju sa sjajnim odnosima koje su dve zemlje izgradile tokom godina.

Nema nikakve sumnje da su Ambasada Srbije u Skoplju i njeno osoblje bili izloženi pažnji obaveštajnih službi. U Makedoniji se poslednjih godina dešavaju krupni, istorijski događaji, za čiji rasplet su zainteresovane i najveće svetske sile, pa je samim tim Skoplje već duže predmet snažne obaveštajne zainteresovanosti „kapitalaca“ među svetskim službama. Sva logika kazuje da je u takvim okolnostima (promena vlasti, masovni protesti...) i srpska ambasada, kao izaslanstvo najuticajnije zemlje u regionu, pod „pažnjom“ zainteresovanih. A sasvim je logično da Srbija, kada to prevrši granicu, povuče potez kojim će pokazati upravo to - zašto je najuticajnija zemlja u regionu. Zato su predsednik Vučić i Vlada odlučili da povuku prilično neuobičajen, ali smeo potez, da celokupno osoblje Ambasade Srbije u Skoplju vrate u Beograd. Posle toga, nema sumnje, na srpske diplomate u Makedoniji drugačije će se gledati.

Ipak, i u Srbiji posle ovog slučaja ostaje dosta posla. Pre svega, da se utvrdi da li je među službenicima bilo i onih koji su interes svoje zemlje stavljali u drugi plan, dopuštajući nekim „jačim“ igračima da zavire u naše diplomatsko i obaveštajno dvorište. To je nedopustivo. Na skopski slučaj neće biti stavljena tačka ukoliko se u našem obaveštajno-bezbednosnom sistemu ne otklone „trule jabuke“ koje su, eventualno, dopustile neželjeni prodor.

Ričard Holbruk je svojevremeno, prilikom jedne od poseta Miloševiću, a posle zajedničkog ispijanja flaše viskija, pomalo euforično i prijateljski hteo da kaže Slobi neku dobru vest, odluku o Srbiji koju je zahvaljujući njegovom izveštaju bio spreman da donese predsednik SAD. Milošević mu je, ne saslušavši ga do kraja, rekao: “Znam!” Holbruk je šokiran upitao: “Kako je moguće da znaš, to sam ja pre dva sata ugovorio sa predsednikom?!” A Sloba mu je pomalo cinično i pobedonosno odgovorio: “Pa moji te prisluškuju!” Šta god da je Milošević hteo da postigne time, Holbruku to nije bilo niti smešno, niti zabavno, i od tog trenutka nijedan telefonski razgovor nije obavio van Ambasade SAD. Siguran sam da je Vučić identifikovao mnogo veći problem u Ambasadi u Skoplju nego što je to ofanzivni rad usmeren ka srpskom osoblju i ambasadoru. Ali ozbiljni državnici takve stvari ne iznose u javnost, na pijacu. Već ih reše kao ozbiljni ljudi.