Samo sloga

Pre svega i iznad svega, da Srbi treba da se slože jer će nas razjedinjene i posvađane odneti vetrovi i oluje koje na brdovitom Balkanu oduvek duvaju! Kad god smo bili posvađani, plaćali smo i glavama i na sve druge načine. Tragična smrt Olivera Ivanovića valjda bi trebalo da nam bude poslednja opomena da se kada se radi o najvažnijim nacionalnim pitanjima sabiramo, a ne delimo.

Ne ulazim u individualne krivice, istoriju, niti u dubinu srpskih podela. Ne vraćam se na Obilića i Brankovića, Miloša i Karađorđa, četnike i partizane... Daleko bi nas te priče odvele. Danas govorimo o opstanku Srba, a pre svega nejači na Kosovu i Metohiji.

Možda je nekome u toplom beogradskom penthausu to smešno, ali Milanu Kovačeviću iz Suvog Grla kod Drenice pet jarića znače budućnost, baš kao što i Snežani Dubić iz sela Suvolukavac, koja bez muža othranjuje šestoro dece, znači da barem jedno od njih zaposli.

Njihovi problemi trebalo bi da budu i naši problemi i tek onda bi neko od nas imao moralno pravo da kritikuje Aleksandra Vučića za ovo ili ono.

Prvi u toj koloni je bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Ako je nekome politika donela profit i ogromno bogatstvo, njemu je. Zašto on nije našao za shodno da se sa šleperom brašna ili stadom ovaca uputi put centralnog Kosova? Da oseti kako pada sneg u Lapljem Selu, pa onda da deli lekcije na Tviteru. Ali ne, on i njegovi sadašnji i bivši partijski prijatelji navikli su da napasaju ovce isključivo na vračarskim „pašnjacima“. Tamo je trava najsočnija, a ovce po pravilu daju najviše mleka.