Pirova sloboda

Ipak, ono što bode oči svima je to što Oliver nije pušten na slobodu, već je i dalje u kućnom pritvoru!

Dakle, pitanje: “Ima li pravde za Srbe na Kosovu?” i dalje stoji otvoreno. Oliver više nije iza rešetaka, ali jeste iza brave, i to svoje rođene, a kazna mu je toliko surova da ni kućni prag ne sme da pređe i izvede sina u dvorište ili prošeta s njim kroz grad. Pirova je to pobeda.

Svi smo se naježili kada smo videli potresnu fotografiju na kojoj mali Bogdan grli i ljubi svog oca dok mu on čita bajke, kao da je večno čekao taj trenutak. Oduzeli su Bogdanu zločinci iz Prištine prve godine detinjstva i odrastanja sa svojim ocem, čitanje bajki, gledanje utakmica, trčanje, vožnju biciklom, izlete, ali im to nije bilo dovoljno. Žele još koju godinu da mu ukradu time što su ga pustili iz zatvora, a ograničili mu kretanje kao životinji u kavezu, a da za to ni jedan jedini dokaz ili razlog nemaju.

Bilo kako bilo, sudska odluka, pa bila ona i iz Prištine, mora se poštovati. Oliver čeka sudsku pravdu u kućnom pritvoru, a njegov Bogdan čeka ljudsku pravdu kako bi mogao sa svojim tatom, ruku pod ruku, u grad, da i njegovi drugari osim na televiziji i u novinama vide njih dvojicu zajedno i u parku kako igraju klikere, fudbal ili košarku.

Niko ne pita šta je sa Bogdanovim pravima? Kada će on živeti kao sav normalan svet i ko će njemu nadoknaditi godine koje je trebalo da provede uz svoga “ćalca profesionalca”? Mislimo i o tome, jer prava deteta su svetinja.