Pljušte žalbe zbog testa iz matematike

Nakon što su preliminarni rezultati male mature u nedelju okačeni na oglasne table osmoletki, osvojeni poeni iz matematike bili su poražavajući za đake, čije su mame i tate juče imale priliku da se žale. S druge strane, i internet je eksplodirao od velikog broja peticija koje su učenici pokrenuli kako bi se test ponovio.

Oko 9.000 ljudi potpisalo je jednu od onlajn inicijativa budućih srednjoškolaca, koji su se u 1.500 komentara požalili na težinu ovog ispita, kao i na manjak vremena, zbog čega neki od njih svoja rešenja nisu stigli ni da „podebljaju“ hemijskom olovkom.

 

- Ako sam nešto spremala, to je bila matematika. Išla sam na 48 privatnih časova, plus na dodatne časove u školi i opštini i uz sve to sam vežbala kod kuće. Dva sata nije dovoljno. Test nije bio težak, ali nam za njega realno treba barem tri sata. Samo za 15 zadataka da se urade, provere, napišu i podebljaju hemijskom treba tačno dva sata. Ja lično nisam stigla ni da pročitam poslednja dva - glasi jedan od komentara đaka.

Roditelji strahuju da njihova deca zbog matematike neće upisati željene škole i za to optužuju prosvetne organe, jer kako kažu, zadaci nisu bili prilagođeni uzrastu, već su po težini bili u rangu onih koji se daju na takmičenjima.

Iako je opšti uspeh osmaka na maloj maturi sličan onom od prošle godine, prosečan broj bodova iz matematike, na skali od nula do 10, u školama širom Srbije je 4,27, što je prema mišljenju stručnjaka slab učinak.

Snežana Marković, pomoćnica ministra prosvete i predsednica Republičke upisne komisije, kaže za „Alo!“ da su zadaci bili takvi da prepisivanje nije bilo moguće, a da je prosek na kraju pokazao koliko je znanje učenika.

- Zadaci su bili tako napravljeni da učenici nisu mogli da se koriste svojim tajnim šiframa, kao što to možda ponekad pokušavaju da rade kod pitanja koja imaju ponuđene odgovore. Matematički zadaci su zahtevali detaljan postupak rešavanja, koji im je onemogućio dogovaranje gestikulacijom i prepisivanje. Angažovali smo čitavu vojsku dežurnih, pregledača, supervizora. Na 70.000 đaka bilo je 35.000 odraslih zaduženih za regularnost završnog ispita, što znači dva čoveka na jedno dete. Ipak, ne treba davati prednost prepisivanju nad znanjem - ističe Markovićeva.

Sa njom se složio i Milorad Antić, čelnik Foruma srednjih stručnih škola, koji smatra da je test iz matematike izneo na površinu činjenicu da znanje nije potvrđeno ocenama.

- Test je bio baš lagan, ali roditelji su uprkos tome pokrenuli žalbe za poništenje testa, koji je po njima pretežak. U Srbiji ima 30 odsto odličnih, 50 odsto vrlodobrih đaka, a sudeći po prosečnom broju bodova, izgleda da se većina odlikaša nije pokazala. Situacija je takva da đaci ne znaju tablicu množenja, a imaju peticu - kaže Antić i dodaje da su za ovako slab kvalitet znanja krivi svi - od roditelja i nastavnika do države.

 

Save