Pobio devetoro na crni petak!

Danima pre masakra bio je nervozan jer su mu u požarima izgoreli šuma i salaš. Mučila ga je i sumnja da su mu žena njegovog brata i njena majka “bacile vradžbine”. Pre krvavog pira je pokušao da se oslobodi vradžbina paljenjem tamjana, a onda se posvađao sa ženom, zgrabio pušku, istrčao na ulicu i nasumice počeo da ubija!

Pre crnog petak, godinama je radio kao sezonski poljoprivredni radnik na periferiji Beča. Kobnog dana je sa suprugom Jelenom ručao pasulj u porodičnoj kući u selu Jabukovac i iznenada mu je “pao mrak” na oči. Ženu je brutalno pretukao i polomio joj nos i vilicu, a onda skočio u bunar pokušavajući da se ubije. Kada ga je komšija izvukao iz bunara, uzeo je očevu lovačku pušku, komšiju oterao kući pod pretnjom da će ga ubiti, a onda krenuo kroz selo i ubijao sve koji su mu se našli na putu. Po selu je pucao gotovo 20 minuta. Ispalio je tačno dvanaest hitaca. Svaki metak je pogodio po jednu žrtvu - jedno dete, četiri žene i četvoricu muškaraca je ubio, dok je dve osobe teško ranio. Žrtve su se zatekle na putu dok je opasan redenikom išao kroz selo. Poštedeo je jednu ženu koja je legla preko svog deteta, kao i staricu koja je pala. Najstarija žrtva bila je Marina Đorđević (78), a najmlađa Srđan Badžikić (15). Uhapšen je pola sata posle ponoći na seoskom groblju, na porodičnoj grobnici njegovih roditelja, gde je ponovo pokušao da se ubije. Kada su ga pripadnici antiterorističke jedinice pitali da li zna šta je uradio, samo ih je unezvereno gledao i ponavljao da ne zna.

 

Prvi veliki Radosavljevićev ispad dogodio se 2006, kada je u autobusu od Austrije do Srbije napao nekoliko ljudi. Posle toga su ga brat i žena odveli na Institut za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ u Beogradu, a već sutradan porodica je potpisala papire da će ga odvesti na dalje lečenje u Austriju. Lekari u Beogradu su konstatovali da pati od akutne paranoidne psihoze - imao je osećaj ugroženosti i stalno je umišljao da neko hoće da mu naudi, što su pratile sumanute ideje o magiji. Odveli su ga u Kostenajburg, gde se nalazi jedna od najboljih bolnica za takve slučajeve. Posle tri nedelje je pušten sa prepisanom terapijom. Posle nekog vremena je prestao da pije lekove.

Kada je u Austriji nasrnuo na kolegu, ponovo je upućen u bolnicu, ali samo nakratko. Nikola nije bio pacijent Bolnice „Dr Laza Lazarević“, tamo je samo dobio terapiju posle pregleda. Pre masakra u Jabukovcu Nikola nije imao ni problema sa zakonom i posedovao je dozvolu za držanje oružja. Presudom od 6. avgusta 2007. godine upućen je na lečenje u zatvorsku bolnicu u Beogradu.