Karadžiću 40 godina zatvora (VIDEO)

Na ovu presudu i Karadžić i tužilaštvo haškog tribunala imaju pravo da ulože žalbu, a do pravosnažnosti presude on će ostati u pritvoru Haškog tribunala.

Sudija O Gon Kvon rekao je da je veće našlo da Karadžić nije kriv za genocid pod tačkom jedan optužnice, koja se odnosi na zločine u sedam bosanskih opština, ali da jeste kriv po svim ostalim tačkama.

Proglašen je krivim za genocid iz tačke 2, po tački 3 kriv je za progone i zločine protiv čovečnosti, 4 - istrebljenja i zločine protiv čovečnosti, 5 - ubistva, zločcine protiv čovečnosti, 6 - ubistva, kršenje zakona i običaja rata, 7- progone i deportacija i kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zatim po tački 8 kriv je za nasilno premeštanje, zločine protiv čovečnosti, 9 - teror, kršenje prava i običaja ratovanja, 10 - nezakoniti napadi na civile i kršenje zakona i običaja ratovanja , 11 - uzimanje talaca i kršenje zakona i običaja ratovanja.

Sudsko veće haškog tribunala zaključilo je da je Radovan Karadžić odgovoran za genocid nad muslimanskim stanovništvom u Srebrenici, pošto je utvrdilo da je pristao na ukupan cilj ubijanja muslimanskih muškaraca u Srebrenici kojem je znatno doprineo.

Sudsko veće donelo je presudu od 40 godina zatvora.

Predsedavajući sudija O Gon Kvon najpre je pročitao za šta je sve Karadžić optužen, a potom i podsetio na tok suđenja.

Predsedavajući je potom podsetio na tačke optužnice, odnosno na zločine za koje se Karadžić tereti po bosanskim opštinama i naveo da nije bilo genocidnih namera u tim opštinama.

Međutim, veće je zaključilo d aje postojao plan o izvršenju zločina, a da je Karadžić bio na čelu tog procesa i razvoja tog prijekta.

Među onima odgovornim za ove zločine, sudija je naveo i Željka Ražnatovića Arkana i Vojsilava Šešelja, kao deo grupe koja je sprovela zajednički zločinački poduhvat.

Sudija je naveo, da je kasnije Karadžić preuzeo kontrolu i odgovornost te počeo da kontroliše dejstvo paravojske i njihove zločine.

To što Karadžić nije blagovremeno sprečio vršenje zločina, omogućio je da se zločini i dalje vrše, tvrdi sudija i dodaje da je pri tome optuženi obmanjivao svetsku javnost i diplomate da se zločini ne vrše.

Karadžić (70), koji je bio i lider Srpske demokratske stranke, optužen je u dve tačke za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, tokom rata u BiH 1992-95.

U preostalih devet tačaka, optužnica ga tereti za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.

Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.

Karadžić insisitra da je nevin i da su njegove ratne akcije bile usmerene na zaštitu Srba.

Karadžić je nakon višegodišenjg bekstva i skrivanja pod lažnim identitetom "doktora Dabića", uhapšen 18. jula 2008. godine, i nedelju dana kasnije iz Beograda je izručen Tribunalu u Hagu.

Veće nije utvrdilo da su drugi oblici istrebljenja bili namera optuženog, rekao je sudija.

Optuženi snosi odgovornost za proterivanja istrebljenja, deportacije... kao zločine protiv čovečnosti i kršenja pravila rata. Međutim Veće nije utvrdilo da je počinjen genocid u sedam optina iz tačke 1.

Predsedavajući se potom pozabavio optužbama koje se odnose na Sarajevo.

Profimedia

Pogledaj galeriju

Profimedia

Pogledaj galeriju

Profimedia

Pogledaj galeriju

Profimedia

Pogledaj galeriju

Profimedia

Pogledaj galeriju

Profimedia

Pogledaj galeriju

Veće je utvrdilo da je Sarajevsko-romanijski korpus odgovoran za većinu zločina u Sarajevu. Veće je prihvatilo konstataciju da su dve strane vodile rat, ali ne i tvrdnje odbrane da korus vojske RS nije gađao civile u gradu i da su pripadnici Armije BiH sami ubijali svoje stanovništvo.

"Uporonost granatiranja i snajperskih napada koje je korpus vojske RS sporvodio sistematski nad Sarajevom govori da su civili ili bili cilj", rekao je sudija i dodao da je veće zato zaključilo da je izvršen zločin nad stanovništvom Sarajeva.

Karadžić i ostali iz političkkog rukovodstva Srba isticali su strateški značaj Sarajeva, te je veće zaključilo da je postojao plan da se grad sistematski drži u teroru.

Veće je utvrdilo da napadi Vojske RS na Sarajevo ne bi mogli da se dese bez podrške optuženog. Optuženi snosi odgovornost za ubistva, nezakonite napade na civile i teror, kao i za zločin protiv čovečnosti u Sarajevu.

Sudsko veće prešlo je na sledeću tačku - uzimanje pripadnika UN za taoce i izreklo presudu da je Karadžić kriv za ovo delo.

Konačno, predsedavajući je počeo da čita presudu za tačku koja se bavi zločinom u Srebrenici. Sudija je odbacio tvrdnju odbrane da je stanovništvo samo napustilo Potočare i naveo da je utvrđeno da je narod raseljen prisilno. Veće je utvrdilo i da je postojao zajednički plan da se eliminiše stanovništvo u Srebrenici, tako što će nasilno odvesti žene, decu i starce.

Bosanski Srbi su ubili između 700-1.016 muškaraca u skladištu u Kravicama, rekao je sudija. hiljade muškaraca su prebačene u Zvornik gde su držani neko vreme. Narednih nekoliko dana odatle su odvedeni na okolna polja i druga mesta. Tamo su streljani, tvrdi sudija.

Potom su pripadnici srpskih snaga nastavili d aubijaju muslimanske muškarc ekoje su zarobljavali. Najmanje 5.115 ubijeno je u to vreme. Veće je uvereno da su ubistva bila planirana i sistematska. Operaciju su nadgledali svi od Generalštaba do pripadnika Zvorničke i Bratunačke brigade, tvrdi sudsko veće, a uz naređenje vrhovnog komandanta Radovana Karadžića.

Veće je ubeđeno da su pripadnici zajedničkog plana za Srebrenicu: Mladić, Beara i Popović, nameravali da pobiju sve muslimanske muškarce, što znači da unište sve muslimane u Srebrenici.

Veće je utvrdilo da je Radovan Karadžić bio informisan o događajima u Srebrenici, kako putem pisanih, tako i putem usmenih izveštaja. Iako direktno nema pominjanja ubijanja govoreno je "o robi koja se mora skloniti u skladišta". Karadžić je, po zaključku veća, pristao da se pobiju muslimanski muškarci, a jedini je imao mož da spreči ubistva. On je, međutim, naredio da muslimanski zarobljenici budu premešteni i ubijeni, kaže sudija.

Veće smatra da je optuženi Karadžić imao nameru da uništi muslimane u Srebrenici, ali ne i da je odgovoran za ubistva i progone pre razgovora sa Deronjićem. 

Karadžić nije preduzeo mere da kazni počinioce genocida i progon. Odgovoran je za nečinjenje.

Suđenje mu je počelo zvanično u oktobru 2009. godine, a završeno je 2014.

Izricanje presude u Hagu prati više od 150 članova porodica žrtava, oko 200 novinara i više od 50 predstavnika država i članova diplomatskog kora.

U završnoj reči, u oktobru 2014, tužilaštvo je zatražilo da Karadžić bude proglašen krivim po svim tačkama optužnice i kažnjen doživotnim zatvorom, dok je Karadžić, koji se branio sam, tražio da bude oslobođen krivice.

Neposredno pre izricanja presude Radovanu Karadžiću premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da ona ne sme biti iskorišćena za napade na Republiku Srpsku.