Počinje nova globalna ekonomska kriza?

 

Na azijskim su berzama u utorak cene deonica oštro pale jer ulagače zabrinjava profitabilnost bankarskog sektora i slabost globalne ekonomije, pa su utočište potražili u sigurnijim investicijama.

Na Tokijskoj je berzi Nikkei indeks u 7,00 sati bio u minusu više od pet odsto, dok su u Australiji cene deonica pale više od dva odsto.

Zbog kineske Nove godine, na mnogim se azijskim berzama danas ne radi, dok je MSCI indeks azijsko-pacifičkih deonica, bez japanskih, u 7,00 sati bio u minusu jedan odsto.

Azijske ulagače uznemirio je dalji pad cena deonica na Vol Stritu (Wall Street) za više od jedan odsto, pri čemu su najviše potonule cene deonica banaka.

Pritisak na banke započeo je na evropskim berzama jer ulagače zabrinjava njihova profitabilnost, s obzirom da rekordno niske kamate vrše pritisak na marže, dok s druge strane globalna ekonomija slabi.

FTSEurofirst indeks 300 vodećih evropskih deonica pao je juče 3,4 odsto, na najniži nivo od kraja 2013. godine, pri čemu su cene deonica u bankarskom sektoru potonule šest odsto.

Troškovi osiguranja bankarskih dugova od mogućeg bankrota dosegli su najvše nivoe od kraja 2013. godine, dok su troškovi zaduživanja u Španiji, Portugaliji i Italiji snažno porasli jer investitori traže veću premiju na rizik.

"Faktor straha prerastao je iz zabrinutosti u vezi usporavanja rasta tržišta u razvoju i pada cena nafte u strah od slabljenja razvijenih privreda i sposobnost centralnih banaka da ponovno podstaknu rast cena imovine", navode analitičari Citia klijentima.

Nedavno je japanska centralna banka uvela negativne kamatne stope kako bi podstala rast privrede i inflacije, dok je Evropska centralna banka (ECB) najavila mogućnost dodatnog labavljenja monetarne politike.

Međutim, to nije podržalo tržište deonica, kao ni uverenje ulagača da američki Fed neće tako skoro nastaviti s povećanjem kamata, s obzirom na usporavanje rasta privrede SAD-a.

Oštar pad japanskog Nikkei indeksa posledica je, takođe, naglog jačanja jena prema dolaru, zbog čega su pod pritiskom deonice japanskih izvoznika jer se zbog toga smanjuje konkurentnost njihovih proizvoda na svetskim tržištima.

Zbog oštrog pada cena dionica, ulagači traže utočište u investicijama koje se smatraju sigurnijima u nesigurna vremena.

Tako su, na primer, prinosi na dugoročne japanske obveznice jutros, po prvi put u istoriji, pali na nulu, dok je cena zlata dosegla 1.200 dolara po unci, najviši nivo od juna.

A na valutnim su tržištima ojačale valute koje se smatraju sigurnijim utočištima, kao što su švajcarski franak i japanski jen.

Kurs dolara prema japanskoj valuti potonuo je jutros na 114,65 jena, najniži nivo od novembra 2014. godine, dok je juče u ovo doba iznosio 117,40 jena. Pre samo nedelju dana kretao se iznad 121 jena.

To je uznemirilo japanske vlasti, pa je jutros ministar finansija Taro Aso upozorio da je uspon jena oštar.

Dolar je oslabio i prema evropskoj valuti, pa je cena evra jutros dosegla 1,1205 dolara, dok je juče u ovo doba iznosila 1,1135 dolara. A zahvaljujući slabljenju dolara, jutros su, nakon tri dana pada, ponešto porasle cene nafte.

Na londonskom je tržištu cena barela porasla 37 centi, na 33,25 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupio 51 cent, na 30,19 dolara, piše 24 sata.hr.