Pod mač, bato!

Da li je njegov pištolj opalio slučajno ili ne, nije važno, jer je njegova namera bila da se po cenu mladog života dokopa siće za kupovinu možda nekoliko grama heroina.

Svakog dana u Srbiji ubiju neku drugu Kristinu. Za njihove živote hladnokrvne ubice dobiju maksimalno 40 godina zatvora. Zveri u ljudskom telu će izaći iz svojih kazamata, ali Kristine i mnoge druge neće.

Dokle više da bezdušnici siluju, kradu, ubijaju?! Njima ljudski život nije bitan, a kaveza je premalo za ovakve ljude. Ako ih tako možemo nazvati. Teško im je ovako stati na kraj. Osim ako se ne uvede smrtna kazna, pa da jedni drugima služe za primer. Pod mač, bato! Jeste da nije evropski i po našem zakonu, u kojem stoji da je “ljudski život neprikosnoven”. A Kristinin nije?

U Srbiji je smrtna kazna ukinuta 2002. godine. I to ukidanje je dalo vetar u leđa monstrumima. A dokle god bude ovakvo stanje, pogrebnici će imati pune ruke posla i biće pretesno u zatvorima. Već jeste. I narodu je dogorelo do nokata, a ovi odozgo bi trebalo da slušaju njegov glas.

Zato bi trebalo što hitnije da promene Ustav i vrate zakon “oko za oko, zub za zub”. Manje će krvi biti po ulicama, manje uplakanih majki u crnom. Neka se malo ugledaju na Kinu, koja je pre četiri godine imala na hiljade smrtnih kazni. I civilizovani Japan sa osam i SAD, koje su 2013. pogubile 39 ljudi.

Neka nam ovaj poslednji pucanj bude crvena lampica i Kristina poslednja nedužna žrtva.