Policija zna ko je ubio Jelenu!

Kao šlag na tortu, ona očekuje da se njena karijera završi tako što će dobiti nacionalnu penziju.

Koje su teme o kojima najčešće diskutuješ sa prijateljima?

- Uvek je to nešto što je aktuelno, od glasanja do nekog problema koji je tog trenutka u žiži javnosti. Evo, nedavno sam komentarisala kako je donet glup zakon u Novom Sadu kada su odlučili da kafići ne mogu da rade posle ponoći. Ti jadni vlasnici koji mnogo plaćaju iznajmljivanje prostora i visoke poreze jedino su zarađivali od toga što su radili do tri ujutru, a sada i to ne mogu.

Putuješ mnogo po svetu, šta je to na šta si ponosna u Srbiji, a šta bi promenila kada uporediš sa drugim zemljama?

- Srbi su postali loši ljudi, mnogo je zavisti i ljubomore, svi gledaju u tuđe dvorište i to mi mnogo smeta. S druge strane, nema lepše zemlje, bolje hrane i lepših ljudi nigde na svetu. Maheri smo da sa malo para izgledamo vrhunski i da se ta teška materijalna situacija ne vidi na nama. Kada pevam u Beogradu, viđam mlade devojke i momke koji nemaju mnogo para, ali imaju stila, i to je super. Kada dođu ljudi iz inostranstva ne mogu da veruju kada vide naše ljude i naš način života.

Na šta tačno misliš?

- U inostranstvu posle deset sati uveče ne možeš ni besnog kera na ulici da vidiš, a ne čoveka. Ovde ljudi i utorkom i sredom izlaze u grad potpuno namontirani i ostaju do zore, iako rade sutradan. Iako nas mnogi karakterišu kao lažne glamuriste, ja to vidim kao vrlinu jer se ljudi bez obzira na ekonomsku krizu bore i trude da budu veseli. Da se bombardovanje desilo Nemcima ili nekim drugim ljudima, oni ne bi postojali, bili bi u depresiji godinama, a mi smo se koliko-toliko izvukli.

Pitaš li se ponekad kako većina ljudi živi u Srbiji?

- Naravno da se pitam, iako ja nemam finansijskih problema. Moj otac i majka su ceo život pošteno radili, pa su im penzije male. Iako moj otac ne spada u primaoce najmanjih penzija u Srbiji, ipak jedva krpi kraj s krajem, a mogu misliti kako je onima koji imaju još manja primanja. Volela bih da se to promeni i da svi ljudi mogu da žive pristojno.

Svi se žale da je kod nas visok porez, možeš li da redovno izmiruješ poreske obaveze?

- Iskreno, mogu, jer zarađujem pristojno, ali i plaćam porez redovno, pa mi se nakupi. Volela bih da mogu da eskiviram to plaćanje ili da plaćam manje, ali šta je, tu je. Ako mogu da izdvojim 50 odsto zarade na garderobu, zašto bih preskočila da podmirim dugove prema državi. Savesna sam što se toga tiče. Imam 16 godina radnog staža.

Sama ga sebi uplaćuješ?

- Sada da. Dok mi je majka bila živa, ona mi je uplaćivala i uvek je govorila: „Sve je to lepo što sada imaš novac, ali ide starost“. Iskreno, ne očekujem da ću živeti od penzije, ali ću nastaviti da je uplaćujem jer je to majčina želja. Ne verujem da će mi penzija biti velika, pa ću zato sada od ovog rada štedeti za crne dane.

Šta misliš o nacionalnim penzijama i njihovom dodeljivanju?

- Mislim da sam je i ja zaslužila. Ipak sam ostavila pečat u ovom vremenu i ovoj zemlji. Trebalo bi da mi je dodele, ako to učine, svaka im čast, ako ne, neće mi biti prijatno, ali bože moj, navikla sam da se uzdam u svoj znoj.

Možeš li da živiš pristojno u Srbiji od svog posla?

- Mogu, ali da ne radim samo u Srbiji. Mene izvlači to što često pevam u dijaspori. Sreća je da sam pevačica koja dobro prolazi svuda što se tiče honorara, bilo bi glupo da se žalim, ali da sa ovom zaradom moram da živim negde preko, ne bih mogla. To je kao ovi naši gastarbajteri kada dođu preko leta, pa odmah rade zube, plastične operacije i idu kod frizera jer je to ovde mnogo jeftinije.

Imala si mogućnost da živiš u Parizu, gde je tada živeo tvoj suprug. Zašto si se vratila?

- Ja sam u Parizu živela godinu dana kada sam bila trudna i super mi je bilo. Smatram da pevačice kada su u drugom stanju ne treba da rade, iako vidim da mnoge nastupaju. Mislim da je trudnici u deset uveče mesto u krevetu, a ne na bini. Ja sam u trudnoći samo šetala, šopingovala i uživala, ali opet nisam mogla da ostanem u Parizu kada sam se porodila. U duši sam Novosađanka i ne mogu da zamislim da živim bilo gde drugde osim u Novom Sadu. Proputovala sam pola sveta, bila dugo i u Americi i na Novom Zelandu, ali ništa bez Srbije.

Ubistvo Jelene Marjanović mesecima puni stupce štampanih medija. Da li te plaši činjenica da ubica još nije pronađen?

- Mene rastuži svaka pomisao na nju i njenu mladosta, koja je ugašena na takav način. Hajde kada neko pogine u saobraćajnoj nesreći ili umre od bolesti, to je sudbina, ali ovo je užasno. To što se desilo njoj i Kseniji Pajčin je brutalno. Mislim da policija zna ko je ubio Jelenu, ali da se o tome ne govori. Nemoguće je da nemaju nikakav trag.

Misliš li da neko zataškava ovaj slučaj ili štiti ubicu?

- Sve mi je čudno u vezi s njenim ubistvom. Toliko se piše o tome, a policija navodno ne može da otkrije ko je ubica.

Da li je tebi nekada neko pretio?

- Zaista ne, jer sam poštena i ne uzimam pare na kamatu, nisam nikome ništa dužna... Uvek mora da postoji razlog da vam neko preti. Ja čak nemam ni obezbeđenje jer nemam čega da se plašim. To nije dobro jer sam žensko, vozim dobar auto i može svašta da se dogodi kada se sama vraćam u pet ujutru u Novi Sad, ali eto.

Da li misliš da su dugovi bili uzrok Jeleninog ubistva?

- Ne, mislim da je uzrok ljubomora. Muška ljubomora. Nisam je dobro poznavala, sećam je se kada je bila devojčica i ne znam kakav je život vodila, ali verujem da je bila poštena.

Danas je sve više nasilja nad ženama u porodici, zašto?

- Mislim da su žene krive jer ih ne prijavljuju. Svaki nasilnik mora biti kažnjen zatvorom, a mnoge žene ćute jer nemaju samopouzdanje, finansijski zavise od muža. Hvala bogu, ja sam samostalna i ne dozvoljavam ni glas na mene da podigne. Ima žena koje vole batine, očigledno im to prija.

Ti bi vratila smrtnu kaznu?

- Da, za silovatelje i pedofile, i to odmah.

Ko ima skuplje torbe, Dragica Nikolić ili ti?

- Verovatno ona, ali ja svoje sama kupujem.(smeh)

Da imaš vlast na jedan dan, šta bi uvela?

- Povećala bih plate i penzije i uvela smrtnu kaznu. Volela bih da budem ministar finansija.

Šta misliš o zdravstvu u Srbiji?

- Mislim da su naši lekari najbolji, ali se ipak lečim privatno jer su bolnice zapuštene, ima korupcije. Međutim, i u inostranstvu ima toga, veruj mi. Jedino što se preko ne čeka. Moj tata ima 73 godine i ovde čeka mesecima da bi ga snimili, a kada mu zakažu datum, on čeka čitav dan. E, to je Srbija.

Tvoj sin Kosta pohađa privatnu školu, da li to znači da nemaš poverenja u državne škole?

- Desilo se slučajno jer je bio u tom vrtiću, pa je upoznao drugare sa kojima je nastavio da ide u školu. S druge strane, mislim da moje dete treba da bude izolovano jer mu je mama javna ličnost, pa da ga zaštitim od nekih nepotrebnih stvari.

Kada će nam biti bolje?

- Verujem u Vučića i da će nam on doneti to bolje sutra. Vrlo uskoro.

 

Save