Popović: Politika nam odvlači pažnju od ekonomije

U autorskom tekstu za nedeljnik Vreme, pod naslovom "Ideje njihove, pare naše", Popović piše da bi "neupućena većina u Srbiji bila prezadovoljna kada bi se cela analiza svela samo na dva pokazatelja, da su naši privrednici između 2002. i 2015. izvoz povećali 10,5 puta, a hrvatski gospodarstvenici samo 5,7 puta".

"Uprkos tome, Srbija je u tom periodu u robnoj razmeni sa Hrvatskom, uslovno rečeno, izgubila više od tri i po procenta bruto domaćeg proizvoda! Milijardu evra (1.123,4 miliona američkih dolara) Srbija je više potrošila na uvoz hrvatskih proizvoda nego što je svoje robe izvezla u Hrvatsku", navodi on.

Da je taj novac ostao u zemlji i da je iskorišćen za kupovinu domaće robe, Srbija sada ne bi, uz Hrvatsku i Sloveniju, bila među samo tri od 16 zemalja istočne i centralne Evrope koje na kraju prošle godine nisu uspele da dostignu čak ni nivo bruto domaćeg proizvoda iz 2008, primećuje Popović.

Prema njegovom mišljenju, indikativno je i to da je izvoz iz Hrvatske u Srbiju eksplodirao baš posle 2007, kada je hrvatska privreda upala u recesiju, iz koje do danas nije uspela da se iščupa.

"Iako je trenutno BDP za čak 11,8 odsto manji nego 2008, hrvatske kompanije su u poslednjih osam godina srpskim kupcima prodale robu vrednu 4,4 milijarde dolara! Da nije imala taj 'ventil', hrvatska ekonomija bi danas bila u još većim problemima. Bar to trebalo bi da imaju u vidu hrvatski političari pre nego što odapnu novu otrovnu strelu iz Zagreba ka Beogradu", poručuje Popović.

Velikom minusu u robnoj razmeni sa Hrvatskom, kako dodaje, doprineli su i neki ovdašnji političari, koji su pristali na neke "asimetrične" odredbe CEFTA sporazuma, koji je do ulaska Hrvatske u EU, do 1. jula 2013, omogućavao povlašćeni status nekim hrvatskim kompanijama.

"To je i jedno od objašnjenja zašto je spoljnotrgovinski deficit počeo naglo da raste posle 2007, kada se popeo na rekordnih 196,3 miliona dolara i bio je četiri puta veći od prosečnog deficita do 2006. I nije li to najbolji dokaz da još nismo našli pravi način da se Srbija odupre hrvatskoj 'ekonomskoj ofanzivi'", navodi Popović.

Predsednik Srpske narodne partije, takođe smatra da su neke od prethodnih vlada u Beogradu imale više razumevanja za interese hrvatskih biznismena nego za domaće privrednike, što argumentuje činjenicom da su mnogi hrvatski privrednici u međuvremenu postali vlasnici velikog broja srpskih preduzeća.

"A niko nije vodio računa da će onaj ko kupi kompaniju, samim tim i deo tržišta u Srbiji, moći da odlučuje i da li će, koliko i po kojoj ceni robe iz Srbije ići za Hrvatsku i obratno."

Hrvatski biznismeni su do 2012, prema navodima Popovića, u Srbiju uložili više od 530 miliona evra, odnosno svaki osmi evro koji su uložili izvan Hrvatske, završio je u Srbiji.

Navodeći podatak da su samo 2006. godine u kupovinu preduzeća i osnivanje sopstvenih kompanija u Srbiji, Hrvati uložili 132,6 miliona evra, autor teksta ukazuje na "koincidenciju" da je "već naredne godine Hrvatska povećala izvoz u Srbiju za čak 44,7 odsto, na do tada rekordnih 527,4 miliona dolara".

Samo pet godina ranije, na srpskom tržištu bilo je šest puta manje hrvatskih proizvoda!

"Jedno od mogućih objašnjenja za ovakav razvoj događaja je da su hrvatske firme, koje su započele biznis u Srbiji, sve što im je bilo potrebno počele da uvoze iz Hrvatske, odnosno da sve kupuju od matičnih kompanija. Možda i po višim cenama, što je idealan način da se ceo, ili bar deo profita iz Srbije transferiše u Hrvatsku. A to podrazumeva i da se porez na dobit ne plaća državi Srbiji, već Hrvatskoj."

Popović takođe dodaje da se za razliku od "izuzetno jake hrvatske 'kolonije' u Srbiji (Agrokor, Atlantik, Nekse, Vindija, Podravka, Lura, Kroacija osiguranje, Magma, Pevec, M profil, Ljevaonica produkt, Našice cement…), još uvek na prste jedne ruke mogu nabrojati srpski privrednici, kojima je uspelo da probiju sve vidljive, a naročito nevidljive barijere u Hrvatskoj".

"Zalaganje za normalne, recipročne, a ne asimetrične odnose, nije plod nekakve ksenofobije, već odraz zdravog patriotizma, koji podrazumeva zaštitu nacionalnih i državnih interesa u svim, pa i u sferi ekonomije", smatra on.

Vlada u Beogradu, kako podvlači, ne bi trebalo da uvodi bilo kakve barijere za ulaganja u Srbiju, ali mora iste uslove da izbori i za sve ovdašnje biznismene, koji žele da prošire posao u Hrvatsku.

"Do sada niko to nije ni pokušao, pa vlast iz Zagreba nije morala ni da se pravda. Zato čim se završe izbori, nova vlada Srbije to pitanje mora da postavi na dnevni red što pre, da se vidi da je rešena da brani srpske ekonomske interese", kaže Popović.

Ovo tim pre što, kako piše, prethodne srpske vlade nisu vodile računa, a hrvatski biznismeni su to iskoristili, te su 47 odsto novca uložili u srpsku poljoprivredu, lov i usluge, a još 18 odsto u proizvodnju hrane i pića.

Zato su i u Srbiji sada Ivica Todorić i Emil Tedeski, prvi i treći na Forbsovoj listi najbogatijih biznismena u regionu, svaki ponaosob ekonomski mnogo jači od svih srpskih biznismena - zajedno, zaključuje Popović.