Post je put do spasenja

Rođen je 4. janaura 1881. godine u selu Leliću, nedaleko od Valjeva, a umro je 18. marta 1956. u Americi. Na krštenju je dobio ime Nikola. U mladosti je teško oboleo od dizenterije i zakleo se da će posvetiti svoj život bogu ako preživi. Preživeo je i zamonašio se pod imenom Nikolaj.

Bio je episkop ohridski i žički, istaknuti teolog i govornik, otuda je nazivan Novi Zlatousti. Objavio je veliki broj književnih dela duhovne sadržine. Na prolećnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve u maju 2003. kanonizovan je za svetitelja. Njegove mošti prenete su iz Libertivila u Lelić 12. maja 1991. godine. One su izložene u hramu manastira Lelić, koji je njegova zadužbina.

Iza sebe je ostavio velika dela, govorio je o životu, veri, vlasti, politici, ljubavi, braku, bogatstvu, nestrpljenju... „Alo!“ će tokom narednih nedelja svake subote objavljivati najpoučnije priče iz njegovih dela, a evo šta je rekao o postu u „Molitvama na jezeru”:

„No zaista, neće me uzdržavanje od jela spasti. Ma se hranio peskom iz jezera, Ti mi nećeš doći ako post ne uđe dublje u dušu moju. Postom radostim nadu moju u Tebe, Grjadušči Gospode moj. Post ubrzava moju pripremu za dolazak Tvoj, jedino čekanje mojih dana i noći. Post otanjava telo moje da bi ono što ostane mogao lakše osvetliti duhom. Čekajući Tebe ne želim da se hranim krvlju niti život da oduzimam. Da bi radost moga čekanja i životinje osetile. Saznadoh kroz molitvu svoju da je telesni post više simbol pravog posta, vrlo koristan za početnika u nadi u Tebe, no i vrlo tegoban za onoga ko samo pri njemu ostane.

Zato unesoh post i u dušu svoju da je očistim od mnogih drskih verenika i kao devojku spremim je za Tebe. I unesoh post u moj um da odagnam iz njega maštanja o svetskim stvarima i razorim sve vazdušne kule, sazidane od tih maštanja. Da bi um moj bio ispražnjen od sveta i spreman da primi Mudrost Tvoju. I unesoh post u srce svoje da bih njime umorio sve strasti i pristrasnosti svetske. Da bi nebesni mir neiskazano vladao srcem mojim, kada burni Duh Tvoj naiđe.

I naložih post na jezik svoj da se oduči od beskorisnih priča i da uzdržano govori samo one reči koje krče put dolasku Tvome. I udarih post na brige svoje da bih ih sve oduvao ispred sebe kao vetar što maglu oduva. Da ne stoje kao mutna magla između mene i Tebe i ne vraćaju poglede moje ka svetu. I post unese u dušu moju smirenje pred nestvorenim i stvorenim svetovima i krotost prema ljudima i stvarima. I uli u mene hrabrost, za koju ne znadoh dok bejah naoružan svim svetskim oružjem. I unesoh post u srce svoje da bih njime umorio sve strasti i pristrasnosti svetske. Da bi nebesni mir neiskazano vladao srcem mojim, kada burni Duh Tvoj naiđe.”