Potreban novi aranžman sa MMF-om

On je za agenciju Beta istakao da je od 2006. do 2008. godine, kada Srbija nije ima aranžman sa MMF-om, povećan budžetski deficit i Srbija zamalo nije zapala u dužničku krizu.

"Prve dve godine ekonomske krize, 2009. i 2010. kada je Srbija opet bila pod nadzorom MMF-a, smanjen je fiskalni deficit, a pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) je bio 3,6 odsto, dok je u zemljama centralne i istočne Evrope pad bio veći - pet odsto", rekao je Arsić.

Srbija je, prema njegovim rečima, bez aranžmana sa MMF-om od 2011. do 2014. godine, "lutala u ekonomskoj politici, doneto je niz pogrešnih mera, a nije uspela ni fiskalna konsolidacija".

"Pred Srbijom su krupni izazovi, javni dug je visok, fiskalna konsolidacija nije završena, a najavljuje se i smanjenje poreskih stopa i rast plata", rekao je Arsić.

Dodao je da nije završeno ni restrukturiranje državnih i javih preduzeća.

"Restrukturiranje javnih i državnih preduzeća teško ide i pod kontrolom MMF-a, ali se bez njihovog podsticaja ne bi ništa uradilo", rekao je Arsić.

Razlozi zašto Srbija ne može bez MMF-a su, prema njegovim rečima, "verovatno zato što je u Srbiji mlada demokratija i što političari donose kratkoročne odluke kako bi osvojili glasače, ne razmišljajući o dugoročnim posledicama kao ni oni što glasaju za njih". ;

Ekonomista Vladimir Vučković rekao je da Srbija treba da potpiše novi aranžman sa MMF-om i to iz predostrožnosti, jer joj nije potreban novac već strčno nadgledanje.

On je istakao da se "pokazalo da je aranžman sa MMF-om sidro za ekonomsku politiku".

"Ekonomska politika je pod nadzorom MMF-a odgovornija. Utvrđena su žarišta, MMF je pod nadzor stavio i državna i javna preduzeća iako su uglavnom u nadležnosti Svetske banke. Iako su postignuti dobri rezultati, treba nastaviti reforme, a potrebne su u javnoj administraciji, obrazovanju, zdravstvu, poreskoj upravi...", rekao je Vučković koji je član Fiskalnog sveta.