Potresaju me tela dece

Na njegovom radnom mestu skuplja se sva tuga i bol, a na njemu je dužnost da koliko god može olakša patnju ožalošćenih tako što će pokojnika spremiti za večni počinak.

Sa samo 22 godine, Željko je počeo da radi kao transportni radnik i prevozio je preminule do hladnjače, da bi pre tri godine došao na mesto predradnika spremača umrlih. Iako ga mnogi iz njegovog okruženja zapitkuju kako može time da se bavi, on na svoj posao gleda kao na svaki drugi.

- Posao kojim se mi bavimo jeste fizički težak, ali je najteži deo posla psihološki momenat. Međutim, čovek jednostavno mora da shvati da je smrt prirodna stvar i sastavni deo života i da prilikom obavljanja ovakvog posla bude pre svega profesionalan. Teško je, ali vremenom sam naučio da kontrolišem emocije - objašnjava nam Željko i dodaje da čovek koji želi da postane spremač umrlih treba pre svega da bude veoma psihički stabilan kako bi mogao da podnese rad sa pokojnicima.

- Postoje razne situacije, spremam osobe koje su poginule prilikom saobraćajne nesreće, tela sa sudske medicine na kojima je rađena obdukcija, mlade, ali sa svim tim susreću se i zaposleni u bolnicama i svesno prihvataju svoj posao, pa tako i mi. Upravo iz navedenih razloga, ovo radno mesto je svrstano u radna mesta sa povećanim rizikom, pa između ostalog imam i beneficiran radni staž. Najteže mi pada kada nam dođu tela preminule dece. Tada pokušavamo da utešimo roditelje omogućavajući im da se još jednom oproste od svog mališana. Uspevam da odvojim poslovno i privatno, tako da kada pođem kući, moj posao ostaje iza vrata Gradske kapele - navodi naš sagovornik.

Prosečna plata iznosi oko 50.000 dinara, a zaposleni na sve to imaju i beneficiran radni staž, tri meseca na godinu dana. Spremači umrlih dostupni su 24 sata dnevno 365 dana u godini i na mesečnom nivou pripreme oko 870 pokojnika.