Pravda nema nacionalnost

Možda je ovo upozorenje suvišno, jer logično je da se u civilizovanom društvu zakoni poštuju, a da sudije presuđuju po zakonu i po savesti. Ipak, neka ostane zabeleženo.

Generacije Srba na Kosovu nisu bile u prilici da iskuse nepristrasno pravosuđe. U Miloševićevoj Srbiji, a posebno na Kosovu, sudstvo je bilo produžetak politike, u kojoj su kosovski Srbi bili pod zaštitom, a Albanci izloženi represiji. Od bombardovanja 1999. uloge se menjaju, pa Srbi bivaju žrtve anarhije, neefikasnog Euleksovog pravosuđa, lažnih optužbi komšija Albanaca... Pravda, bar do sada, nije stanovala u srpskim sredinama na Kosovu, a mnogi među Srbima su to zloupotrebili.

Da li se nedavnim polaganjem zakletve 40 sudija i 13 tužilaca pred Hašimom Tačijem u srpske sredine na Kosovu vraćaju pravda i zakonitost ili se vraćaju naša braća Srbi, pravosudni funkcioneri? Od odgovora na ovo pitanje, koje moraju da daju pre svega kosovski Srbi, zavisiće da li će živeti u koliko-toliko uređenom pravnom ambijentu ili će, kao čitave generacije do sada, pristajati na simulaciju i zloupotrebu pravosuđa.

Brojnim ogradama, eufemizmima, pa i pravom verbalnom akrobatikom, neki državni funkcioneri Srbije, kao i mnogi mediji i stručnjaci, nastoje da relativizuju činjenicu da će srpski pravosudni činovnici na Kosovu ubuduće postupati po kosovskim zakonima i odgovarati za svoj rad kosovskim institucijama. Nije se desilo ništa neočekivano. Samo je sproveden sporazum iz briselskog procesa iz februara 2015. godine o integraciji srpskih sredina u kosovski pravosudni sistem. Država Srbija je odavno prihvatila ovakvo rešenje i sada je sprovedeno. Nema, dakle, nikakve potrebe za pominjanjem „integrisanja u pokrajinski pravosudni sistem” kada se govori o aktiviranju srpskih sudija i tužilaca u sredinama u kojima u većini žive Srbi. Takvim pokušajima da se, valjda, zašećeri gorka kosovska pilula, ohrabruju se oni među kosovskim Srbima koji smatraju da će nove sudije biti pre svega Srbi, a tek onda zaštitnici pravde i zakona, što Srbima na Kosovu nikako nije potrebno.

Država Srbija treba da bude zadovoljna što je u postojećim okolnostima uspela da pregovorima postigne maksimum za kosovske Srbe kada je reč o njihovoj pravnoj zaštiti, kao i na to što je taj deo briselskih dogovora uspešno sproveden. Uključivanje srpskih sredina u kosovski pravosudni sistem, kao i gašenje takozvanih paralelnih institucija Srbije na Kosovu, godinama su bili politički kamen o vratu Beogradu i stalna neuralgična tačka u odnosima sa partnerima na Zapadu. Sada je ta prepreka uklonjena i to ne nekim aktom nasilja, već dugim i mukotrpnim pregovaračkim procesom u kojem je Beograd aktivno učestvovao braneći interese kosovskih Srba.

Zato nije u njihovom interesu zamotavati u oblandu ono što se dogodilo i ponašati se prema celoj stvari kao prema neželjenom detetu. Tu spada i odlaganje zakletve sudija i tužilaca pred Tačijem za dane posle lokalnih izbora, kako se, valjda, ne bi navukao neki negativni politički poen u završetku izborne kampanje. Aktiviranje srpskih sudija i tužilaca kosovski Srbi treba da shvate kao šansu za dostupnost zakonitosti i pravičnosti u njihovim sredinama, iako ih u tome čeka dugačak put. Mnogo će zavisiti i od njihoviih sunarodnika koji će deliti pravdu kako nalaže zakon. Jer i među Srbima sa Kosova ima kriminalaca i bandita, a jedino je njima odgovaralo dugogodišnje bezakonje i fasada pravosuđa. Pošten svet, koji je u ogromnoj većini, neće imati ništa protiv ako brzo i lako istera pravdu pred sudom, pa bilo to i prema kosovskim zakonima.