Pravi je Bahatović

Sve što bih napisala nakon ove rečenice delovalo bi nebitno. Svaka moja reč pada u vodu pred astronomskom sumom od skoro dva i po miliona dinara.

Dušanu Bajatoviću je povećana plata. Čuj, plata... Ima ih nekoliko, tri zarade su povećane, paušal koji dobija u Skupštini Srbije je ostao isti.

Da je gospodin Bajatović kojim slučajem direktor nekog uspešnog privatnog preduzeća, njegova zarada bi bila njegova lična stvar. Svi mi bismo samo mogli da kažemo ono čuveno: “Bravo, majstore”.

Ali nije!

Dušan Bajatović je stranački kadar koji vodi javno preduzeće, na to mesto nije doveden zato što je stručnjak za gas, već ga je postavila partija. Zato je ova priča mučna.

„Srbijagas” je firma koja je prezadužena. Doduše, njen generalni direktor zaista o svojoj zaduženosti ne mora da brine, jer skoro dva i po miliona mesečno...

Taj isti Dušan Bajatović, koji je istaknuti socijalista, prošetao je u Skupštini Srbije pre nekoliko meseci časovnik „brajtling“. Kada ga je moj kolega upitao koliko ga je platio, dobio je „interesantan” odgovor.

„Taj sat sam kupio. Koliko sam ga platio? To ćete vi već istražiti, nema potrebe da vam ja saopštavam. Još kada dodate koliko zarađujem, biće tekst zanimljiviji“, samouvereno je gospodin Bajatović odgovorio novinaru dnevnog lista „Alo!”.

Osim što nije zanimljivo, ali baš nimalo...