Pre bih se obesio nego ušao u politiku!

Voleli ili ne tog evropskog i svetskog košarkaškog šampiona, Milana Gurovića, jedno je sigurno, svi će ga pamtiti dugo! Kako zaboraviti onu rafalnu paljbu u Indijanapolisu 2002. godine, koja je presudila čuvenom američkom drim-timu i kolika se prašina podigla kada je prvi put istrčao na parket sa tetovažom generala Dragoljuba Mihailovića.

Od kada nosite sliku čiča Draže pojedinci vas pominju u negativnom kontekstu - da ste nacionalista i dokazani mrzitelj komšiluka?!

- Nikada se nisam pokajao zbog tetovaže, emocije su proradile i uradio sam je. Bio sam čak i u Širokom Brijegu, imam dosta prijatelja tamo. Oni mene više cene nego ove preletače koji su čas jedno, čas drugo. Imaj stav o svemu u životu i ljudi će te ceniti zbog toga. Jedno je šovinizam, a drugo nacionalizam. Pa pogledajte SAD. Svi filmovi moraju bar pet minuta da imaju u kadru američku zastavu. Pogledajte Hrvate, Albance... Svi ističu svoju pripadnost, samo ovde ne smeš da kažeš da si nacionalista, jer ti odmah prišiju etiketu šoviniste, što nema veze jedno s drugim.

Zbog čega je mnogima danas teško da naglas kažu da su Srbi?

- Nemamo pripadnost narodu. Da sada zatvoriš Knez Mihailovu i da pitaš ljude šta su po nacionalnosti, pola njih će ti reći da su Jugosloveni i da plaču za Jugoslavijom. A Hrvati će svi do jednog reći da su Hrvati, Slovenci isto tako, samo su Srbi jugonostalgičari. I sad kad ovo kažem, 49 Srba od 50 će me pljuvati kako je u Jugoslaviji bilo dobro. Možda sam ja pogrešio što sam Srbin.

Dokaz da ne mrzite ostale nacije je i činjenica da ste navijali za „vatrene“ na Evropskom prvenstvu u Francuskoj?

- Ne, ne... Pitali su me šta mislim o hrvatskim fudbalerima, rekao sam da igraju fenomenalno i da su sjajan tim. Mene ne zanima da li su Hrvati, ili muslimani, ili nešto treće... Ljudi me pogrešno shvataju zbog tetovaže Draže Mihailovića i misle da ja nekog mrzim. Ja ne mrzim nikoga, imam prijatelje i Albance. Ja sam svestan da će me doživotno etiketirati kao mrzitelja Hrvata i Albanaca.

Kada s tolikim ponosom ističete svoju nacionalnost, znači li to da za vašu porodicu i vas život postoji samo u Srbiji?

- Živeo bih u Americi, obožavam je. Što ne znači da imam nešto protiv Rusa. Smešno mi je samo što su svi rusofili, a kad bih ih pitao gde bi voleli da žive, svi bi rekli u Švajcarskoj ili Nemačkoj, a ovamo se busaju sa „Rusija u srcu“. Kad sam bio u Njujorku, izašao sam na ulicu u papučama niko me nije gledao, osećao sam se slobodno. Dok u ovoj maloj iskompleksiranoj državi prvo kad ustaneš moraš da vidiš šta ćeš da obučeš, jer je ovde nabitnije šta će narod da kaže. Zagledaju mi i tetovaže, i šta sam kupio u prodavnici.

Potresaju li vas negativni komentari?

- Ne! Ja ih čitam jer se tako relaksiram, shvatim koliko imbecila ima. A šta oni rade? Ustanu u podne da pljuju nekog kako bi zadovoljili sujetu. Umesto da je na poslu u 12 sati, on drži tastaturu, a onda će da krivi državu kako mu nije dala uslove da radi, ali da jeste, on bi sad bio Nikola Tesla.

Poslednjih dana ponovo ste dospeli u žižu javnosti zbog niza pohvala izrečenih na račun premijera Aleksandra Vučića. I dalje cenite njegov rad?

- Nama niko ne valja. Ti što pljuju Vučića, neka kažu ko valja, neka ga dovedu i ja ću prvi glasati, ako će da bude dobro Srbiji. Nisam izašao na izbore, da se razumemo. Tog čoveka podržavam i mislim da hoće dobro ovom narodu. Nije on kriv za sve što se Srbiji dogodilo otkad se raspala Jugoslavija. On pokušava iz blata i mulja da izvuče ovaj jadan narod i poboljša rejting u svetu. Ne vredi, mi smo nepopravljivi, ko god da je u pitanju, pljuvaćemo ga.

Poznajete li srpskog premijera lično?

- Da, više od deset godina, i zato sve ovo pričam. Vučić je u ovom momentu najbolji za Srbiju. Ne vidim nikog drugog ko ima tu energiju, ko je toliko pozitivan i ko toliko privlači strane investitore. Tu će Srbi da rade i dobijaju platu, a ne Šveđani.

Cenite prvog među jednakima, a kakva je situacija sa ostalim političarima?

- Da se razumemo, svestan sam da nam nije idealno i znam da od političara kreće što narod loše živi i što smo dotakli dno. Znate kako političari razmišljaju - „e, hajde da tokom mandata uzmem sve što mogu, jer ko zna gde ću biti za dve tri godine“. Onda i sledeći isto tako razmišlja, i to je bezizlazna situacija.

A kako razmišlja Vučić?

- On ne razmišlja tako i mislim da iskreno želi Srbiji bolje.

Da li ste spremni da batalite narandžastu loptu i uskočite u političko odelo?

- Nikada u životu se neću politički angažovati. Nema šanse. Nisam ni glasao zato što je to cirkus, pogledajte našu Skupštinu i ko sve sedi tamo, ljudi od pre ko zna koliko godina. Malo se promenilo. Ja bih se obesio kad bih morao da sedim tamo. Meni je teren prirodno stanište, bez košarkaškog terena ja sam drugi čovek. Kancelarije me ne zanimaju. Skupština bi mi bila zatvor.

Vaš kolega sportista Aleksandar Šapić je pokazao da je moguće biti uspešan i u politici. S obzirom na to da živite na opštini na čijem je on čelu, kako ga ocenjujete kao stanovnik Novog Beograda?

- Šapiću svaka čast. Kod moje zgrade je napravio igralište gde se i moja deca igraju, ma tu je dnevno oko 300 klinaca. Ma celu opštinu je uredio, on je bivši sportista i sigurno ima zdrav razum.

Legendarni Dušan Ivković je redovan na protestima?

- Nisam nikada išao na proteste i političke skupove, niti ću.

Mešaju li se sport i politika sada više nego kada ste vi bili aktivan igrač?

- Sport i politika su se uvek mešali samo su drugi akteri u pitanju. Možda sportistima ne pogoduje da se slikaju sa političarima, nemaju ništa od toga, dok političari tako skupljaju poene. Eto, recimo, Vučića nema nigde, to je još jedan dokaz da je on u redu. Ne eksponira se na taj način.

Šta mislite o vašim kolegama koji su trenutno na klupi Partizana i Zvezde?

- Aleksandru Džikiću svaka čast. Ne potcenjujem igrače Partizana. Novica Veličković je moj prijatelj i odlično je igrao, ali Džikić je car. Dečko vozi „forda“ iz 1994. S druge strane, Dejan Radonjić je najveća trenerska legenda Zvezde. Mnogo mi je drago što ostaje u klubu.

Da li je vaša želja možda klupa Crvene zvezde?

- Ne zalećem se. Neke moje kolege koje su odmah uzele velik zalogaj nisu uradile to kako treba. Imam i pameti i vredan