Prekasno saznali da su im deca nagluva

Ovo su reči Zlatije Belić iz Bele Crkve, majke Nemanje i Tijane, koja gotovo svakodnevno dovodi svoje mališane u Dečju kuću KBC „Zvezdara“ na terapije zbog oštećenja sluha. Kod Nemanje je nagluvost otkrivena tek sa tri i po godine, dok je Tijani ustanovljeno teško oštećenje sluha kada je imala godinu i po dana.

- Porađala sam se u porodilištu u Vršcu, gde nema aparata za skrining sluha. Da je taj aparat postojao i da su mojoj deci proverili sluh odmah po rođenju, ona bi sada lepo i pravilno govorila, imala bi normalan razvoj i komunikaciju, i to bi im mnogo značilo. Uvođenje obaveznog skrininga sluha u porodilišta bilo bi od velike pomoći i deci i roditeljima - naglašava Zlatija.

Nemanja, na sreću, ima malo oštećenje sluha. Zapravo je nagluv. Čim su posumnjali da nešto nije u redu, odveli su dete kod lekara.

- Bilo je teško uvideti da kod njega postoji problem sa sluhom jer je on odlično komunicirao sa svima. Na vreme je kao beba počeo da guče, a onda, kako je rastao, izgovarao je reči pravilno i zvučno. Bilo je ipak dana kada je samo ćutao. Kada smo ga, tek sa više od tri godine, poveli kod lekara i saznali da ima oštećenje sluha, doživeli smo veliki stres - kaže Nemanjina i Tijanina mama.

Ovaj dečak je već nekoliko meseci na terapiji i odlično reaguje na slušni aparat. Nažalost, isti problem roditelji su primetili i kod ćerke.

- Tijana ima dve godine, a ponašala se slično kao Nemanja, i uplašila sam se da i ona ima oštećenje sluha. Jednog dana sam je pozvala po imenu, ali se ona nije odazivala, nije reagovala... Kao da me je nešto iseklo u stomaku od same pomisli da ima isti problem kao starije dete. Odmah smo je odveli kod lekara i, na našu veliku žalost, ispostavilo se da smo bili u pravu - priča Zlatija.

Tijani je urađen skrining sluha i ona nije prošla test.

- U kratkom roku smo saznali da nam oba deteta imaju problema sa sluhom. To je bio zaista strašan osećaj. Iste stvari događale su nam se dva puta zaredom. Bilo nam je teško da u to peverujemo - kaže mama ovo dvoje mališana.

To što je Nemanja sa gotovo četiri godine počeo da nosi slušni aparat ima mnogo nedostataka.

- On dobija previše informacija u kratkom periodu. Već je veliki, a mnoge reči koje je trebalo da zna tek uči. Kako oboje rastu, stvari su teže, ali terapije pomažu. Dete koje slabije čuje teško progovara, okolni svet mu je često zbunjujuć. Kada dete ne razume šta mu govoriš, to je jako teško - kaže Zlatija.

PREGLASNO JE SLUŠAO CRTAĆE

- Čim je Nemanja dovoljno porastao da se zainteresuje za crtane filmove, i kada je naučio da upravlja daljinskim, počeo je sam da pojačava televizor. Nenormalno glasno je slušao crtaće, i to nam je bio prvi znak da nešto nije u redu s njegovim sluhom, a primetili smo i da sve češće ima poteškoće u govoru - seća se majka Zlatija.

U Dečju kuću KBC „Zvezdara“ dolaze na lečenje deca iz cele zemlje i regiona koja imaju oštećenje sluha.

- Imamo više od 1.500 kartona. S detetom rade lekari, psiholozi, defektolozi, vaspitači. Pratimo najsavremenije principe i terapije. Osoblje nije u uniformama, neformalno smo obučeni, a postoje i porodične terapije... Osim primene medicinske dijagnostike i terapije vezane za audiologiju, imamo i rad sa surdolozima, defektolozima i logopedima. Postoji jezička terapija, terapija slušanja... - kaže dr Sandra Stojanović, šefica odseka Centra za ranu dijagnostiku i terapiju dece sa oštećenjima sluha.

Ona navodi da, što se ranije otkrije oštećenje sluha, to je veća uspešnost lečenja.

- Kod dece rođene s dubokim oštećenjem sluha, ugradnja kohlearnog implanta i započinjanje terapije daju najbolje rezultate između prve i druge godine života. Dete onda ima mnogo veću šansu da pohađa redovnu školu, da koristi telefon i slično. Kada je isključeno čulo sluha, i govor je teško savladati. Zato je idealno postaviti sumnju na oštećenje sluha skrining metodom već u porodilištu nad tek rođenim bebama - naglašava dr Stojanović.

- Budućim roditeljima i njihovoj deci uvođenje obaveznog neonatalnog skrininga sluha značilo bi suočavanje s problemom oštećenja sluha na vreme, dobijanje na vremenu kod deteta za adekvatnu terapiju i dizanje nivoa pružanja pomoći porodice i stručnjaka - kaže dr Stojanović.

Ona takođe ističe i da je akcija "Blic fondacije" - "Srce za decu" da se svim porodilištima obezbede aparati za skrining sluha od izuzetnog značaja za zdravlje dece.

Univerzalni neonatalni skrining sluha treba da se reguliše na nivou države.

Najveću korist imalo bi samo dete, ističe doktorka, jer što se ranije ustanovi oštećenje, ranije se pruža terapija i bolji su rezultati.

- Problem je što roditelji u različitim periodima primete da dete ima oštećenje sluha. Uglavnom tokom prve godine života počnu da sumnjaju. Laka oštećenja se primete tek sa četiri ili pet godina. Izlečenje ne postoji, ali terapija znači da se nivo komunikacijskih sposobnosti deteta podiže - objašnjava dr Stojanović.

Svako porodilište treba da ima aparat za ranu proveru sluha kod novorođenčadi. Cilj je da dete funkcioniše normalno u svakodnevnom životu.

KAKO SKRINING FUNKCIONIŠE

- To je program koji jednostavno sprovode neonatološke sestre. Metoda funkcioniše po principu „prošao i pao“. Neonatolog čita rezultate i automatski dete koje nije prošlo test usmerava gde je dalje potrebno. Kada beba padne na testu u porodilištu, to ne znači da postoji oštećenje sluha, nego tek predstoje koraci da se to ustanovi - objašnjava dr Sandra Stojanović.

ZNACI OŠTEĆENJA SLUHA KOD DETETA

- kada stalno okreće glavu na istu stranu prema zvuku jer ima oštećenje sluha na jednom uhu

- kada uvek previše pojačava televizor

- kada ne reaguje na zvuk muzike ili crtanog filma

- kada se ne odaziva na pozivanje svog imena

- kada roditelji pored deteta proizvedu neki zvuk (npr. udarac dlanom o dlan) i dete ne reaguje, jasno je da mališan ima problem sa sluhom