Preminuo graditelj kućice na Drini (FOTO)

Milija Mandić zvani Gljiva, graditelj turističke atrakcije i neizostavnog motiva sa svih bajinobaštanskih razglednica umro je u petak, iznenada, u 65. godini.

- Dan pre sedeo je kod mene, pričali smo, o čemu drugom, o Drini, i kućici na steni. Mnogo je voleo reku. Sutradan su mi javili da je preminuo - žali Miliju njegov prijatelj Rade Savić.

Istorija kućice, koju su mnogi prirodnjački i turistički časopisi svrstavali među najneobičnije građevine, počela je 1968. Za grupu dečaka iz Bajine Bašte, među njima i Miliji, kameno ostvrce bilo je isuviše oštro da bi se na njemu moglo predahnuti posle plivanja drinskim virovima. Sa desne obale preneli su daske preneli su daske od srušene šupe – neke položili da mogu da ispruže nogu, neke uspravili da se zaštite od sunca. Naredne godine bujica je odnela daske.

Istog leta Milija, tada 17-godišnjak, i društvo napravili su kućicu.

Čamcima i kajacima prevozili su lakše "elemente", a one veće spuštali su u reku kilometrima uzvodno, pa ih "hvatali" kod stene.

Za pet decenija Drina je sedam puta rušila kućicu i svaki put je ponovo pravljena – zahvaljujući Mandićevom entuzijazmu.

- Pomogao sam mu da podigne prvu kućicu, posle su to preuzeli mlađi. Družilo se i pevalo na toj kućici, mladići su dovodili devojke, posle su počeli i turisti da dolaze - seća se Rade Savić.

Milija je bio osnivač kajakaškog i ronilačkog kluba "Drina".

- Mislim da ni sam nije znao koliko je davljenika spasao i koliko je mrtvih tela izvukao iz vode. U petak ga je drugar, ronilac, čekao na Perućcu da izvuku neke bove. Milija prvi put nije došao tamo gde je obećao - nastavlja Savić.

Umeo je Milija, pričaju Bajinobaštani, da kaže da je kućica i svačija i ničija. Iznad svega voleo je gore sa obale da gleda kajakaše kako prevoze turiste do njegovog čega. Pričao je da mu je drago što je hrid i na njoj kućica na sred reke, baš u brzacima koji Drinu "polove" na "našu i bosansku stranu", i što kućica spaja Srbe razdvojene vodom.

Mandić je bio komandir jedinice za spasavanje na vodi i pod vodom, priča njegov naslednik na ovom mestu Željko Ilić.

- Radio je kao autolimar u „Raketi“, ali se nije odvajao od vode kad je imao vremena. Vodio je ronilački i kajakaški klub, posle je preuzeo jedinicu za spasavanje, koju, posle njegovog penzionisanja, vodim ja.

Imali smo bezbroj intervencija – na Uvačkom, Zlatarskom, Ribničkom jezeru, na Drini, mesec dana je proveo na Tisi kada se autobus survao sa Žabaljskog mosta. Na Tari, na Zaovinama, napravio je svoj kamp, željan da se u starosti posveti turizumu. Još par sitnica mu je nedostajalo da završi objekat i dosanja još jedan san, nije mu se dalo, - priča Ilić.