Prepoznati nasilnike još u obdaništima!

O talasu nasilja koji nas je pogodio punom snagom ovog leta Slavica Đukić Dejanović, potpredsednica SPS-a i direktorka klinike „Dr Laza Lazarević”, u nedeljnom intervjuu za „Alo!” kaže:

- Nasilja je uvek bilo. I u ovom trenutku dok pričamo 150 miliona devojčica i 73 miliona dečaka u čitavom svetu trpi neki oblik nasilja. Sada, senzionalistički način izveštavanja sa mnogo pikanterije i detalja koji degradiraju žrtvu jeste jedan od načina koji indukuje nasilnike da nešto slično urade.

Da li oštrije sankcije mogu da odvrate nasilnike od takvih zločina?

- Sankcija i njihovo pooštravanje ne mogu puno uraditi, one vrlo malo utiču na te ljude, jer oni nemaju savest. Nasilnici su najčešće osobe koje između treće i sedme godine nisu imale valjane modele za identifikaciju i imaju otpor prema svim autoritetima. Mi treba da uočavamo decu u obdaništima koja u budućnosti mogu postati nasilnici. To su deca koja su u stanju recimo da udave mačku, a toga ima, verujte mi, i koja kada se naljute, uštinu devojčicu ili udare druga i tako prazne nezadovoljstvo. Sa njima i njihovim porodicama treba raditi, tu decu usmeravati da na druge načine prazne negativnu energiju. I u osnovnoj školi, koja je obavezna za sve, učiteljice vrlo dobro znaju koje dete ima problem sa kontrolom agresije.

Kako uopšte prepoznati nasilnika?

- Porodica mora imati centralnu ulogu u prepoznavanju srodnika koji može biti opasan. Mi pod tepih trpamo sramotu, porodično i vršnjačko nasilje, a prvi korak u rešenju problema jeste da kažemo da imamo problem. Nažalost, imamo tu barijeru. I svi treba da se uključe u rešavanje tog problema - porodica, rođaci, komšije, policija, centri za socijalni rad, duhovnici, lekari, psiholozi, psihijatri... Ne možemo reći „čujem da dete vrišti negde tamo, ali se to ne događa meni i što bih zvao policiju”, ali to vrištanje može na kraju zahvatiti čitavu tu zgradu, ulicu, opštinu...

Kažete da lekari treba da sarađuju sa duhovnicima kada su ovakve stvari u pitanju. Mislite da se u struci slažu s vama po tom pitanju?

- Postoji otpor struke, ali i stručnjaci treba stalno da se edukuju, a ne da misle da su bogomdani, jer neće sve rešiti jedna tableta ili jedan savet. Ne može policija sama, moramo svi da se uključimo, timski rad. U zdravstvu je problem distribucija novca. Mi hoćemo da svako mesto ima skup skener, a pre svega treba ulagati u lekare. Da budu više plaćeni, da više nauče i da uče druge. Da se povežu sa porodicama, duhovnikom, centrima za socijalni rad.

Vladica Rajković, koji je ubio trogodišnju Anđelinu, bez problema је prošao poligraf kada su ga ispitivali za ubistvo Dragane Stanković, koje je kasnije priznao. Kako je to moguće?

- Da je tokom tog ispitivanja bio prisutan i psihijatar, sigurno bi uočio da nešto nije u redu. Stručnjaci mogu prepoznati nasilnike i videti ono što obični ljudi ne mogu. Kada god analiziramo takvu osobu, najčešće u njenoj prošlosti postoje segmenti koji su upućivali na takvo ponašanje. Policija ne može sama, a poligraf je samo aparat. Pa i u medicini kada dobijete nalaz na aparatu visoke tehnologije, on sam po sebi nije dovoljan za dijagnozu. Morate čoveka da sagledate sa svih aspekta i tek onda možete zaključiti da li je opasan po druge ljude.

Da se dotaknemo i politike. Koliko je realno da će se SPS ponovo naći u Vladi?

- Verujem da će u novoj vladi biti i mesta za socijaliste, ali to naravno ne zavisi samo od nas. Mislim ipak da je vlada sa SPS-om bolja.

Zorana Mihajlović je nedavno rekla da je SPS najmanje „loša opcija za saradnju”?

- Svi mi mislimo da su naše političke opcije najbolje, a drugi lošiji od nas, tako da razumem Zoranu što je to izjavila. Bilo je loših reči između pojedinaca u SPS-u i SNS-u, ali ministri koji su bili iz ovih stranaka su jako dobro sarađivali i radili, što su pokazali i građani na izborima, jer je preko 60 odsto glasova bilo za ovu opciju. Građani pre svega imaju neograničeno poverenje u Vučića, ali kada neko može sam da pravi Vladu, uvek stoji znak pitanja koga će uzeti, ali ne sumnjam da će to biti dobar odabir.

 

Dosta se pričalo o sukobima unutar SPS-a koji su kulminirali fizičkim obračunom Dijane Vukomanović i Ivane Petrović. Kako gledate na to?

- Ti kuršlusi među pojedincima kada se obrade zvuče strašno, ali to je konflikt koji je odavno završen i ne stoji kao tema koja je bitna za SPS, i tu bih stala.

Kako gledate na to što ove godine nije bilo zvaničnih predstavnika Srbije u Srebrenici?

- U Srebrenici nije bilo nikoga od predstavnika Srbije jer je to bila želja tamošnjeg rukovodstva i udruženja. Mi smo prošle godine otišli s iskrenim stavom da počnemo da gradimo budućnost, doživeli smo jedan potpuno drugačiji stav druge strane, koji je verbalizovan ove godine porukom da ne žele da vide nikoga ko ne deli njihov stav o zločinu koji se dogodio u Srebrenici.

Čedomir Jovanović je bio u Memorijalnom centru u Potočarima. Kako gledate na to?

- Jovanović je političar koji ima svoj stil i stav, i njegovi birači nemaju mišljenje kao većina srpskog naroda.

Mogu li u ovom veku, za razliku od prethodnih, da nas mimoiđu ratovi?

- Čini mi se da Srbin više ne ide rado u vojnike koji će ratovati. Mislim da se menja i kolektivna svest, i da smo sada više spremni da sednemo i pričamo 25 dana, i posvađamo se, i ponovo se nađemo i razgovaramo, što je diplomatska nota koja nam je jako nedostajala. Mnogo nas je izginulo zato što mnogo volimo svoju zemlju. Pa ako će to što neko da svoj život spasti budućnost, hajde da se dogovorimo da mi koji ćemo dati svoje živote, zaista tako i bude, ali nije tako. Došlo je do sazrevanja kod mladih ljudi, a ono što će nam pomoći na Balkanu jesu zajednički ekonomski interesi, jer svi teško živimo. Mislim da će mlade generacije ubrzati taj proces pravljenja stručne i ekonomske saradnje.

Rambo Amadeus je jednom rekao da sa platom od 300 do 500 evra glavna tema je nacionalizam, a preko 1.000 ljudi pričaju o zdravoj hrani, letovanjima. Da li se slažete s njim?

- Apsolutno se slažem. Rambo je u pravu.