Preti nam strašna najezda smrdibuba!

- Nije ih bilo skoro pola godine, a onda je krenula prava invazija. Ne smemo više ni na pet minuta da otvorimo prozor jer odmah njih 10-20 uskače unutra. Bukvalno čekaju na staklu pogodan trenutak - u očaju je sugrađanin sa Dorćola.

Ovo, međutim, nije usamljen slučaj, naprotiv. Sve više Beograđana žali se da im poslednjih noći u stanove i kuće uleću nepozvani gosti. Ipak, pojava smrdibuba, koje su uveliko počele da osvajaju Beograd, trenutno je samo puka slučajnost, a s početkom jeseni one će učiniti sve da vaš dom postane i njihov.

- Trenutno su smrdibube napolju i hrane se raznim biljkama. U stanove ulaze samo prateći svetlost i obično uleću na višim spratovima, u blizini kojih se nalazi drveće. Nova vrsta koja potiče iz Kine pojavila se pre desetak godina u Švajcarskoj, ali je preneta i kod nas i to verovatno transportom - kaže Aleksandar Ćetković, profesor na Biološkom fakultetu, koji navodi da se one mogu preneti prilikom uvoza biološke robe, kao što su sadnice, ali i prilikom transporta druge robe.

One se mogu uvući čak i u kofer, a dovoljna je jedna ženka da dođe do čitave invazije smrdibuba.

- One sada osvajaju teritoriju i samim tim se drastično množe. Tek nakon nekoliko godina to će se promeniti nabolje. Do tada, neće postojati način da se odbranimo od njih. Suludo je prskati stan non-stop, a napolju isto tako ne možete ništa da uradite jer su one, kada su biljke u pitanju, svaštojedi. Ne možete isprskati svaku biljku u gradu - priča Ćetković, koji navodi da je jedini način odbrane onaj mehanički i da treba staviti komarnike na prozore.

Međutim, čak i tada treba voditi računa o njihovom kvalitetu i ne stavljati bilo kakve. Smrdibube su, naime, naoružane mehanizmom koji im pomaže da nađu i najmanju pukotinu, od svega dva milimetra i da se kroz nju provuku. Jednom kada uđu, one markiraju vaš stan mirisom, koji će kasnije privlačiti sve smrdibube u kraju.

- Smrdibube neće nestati ni kada padnu temperature. One traže pukotine u zidovima i prozore i na taj način ulaze u domove Beograđana, prateći mirise koje su druge ostavile i tako u grupama prezime hladne dane. Obično se skupljaju po ćoškovima, tavanima, krovovima, svuda gde je toplo i gde im odgovara temperatura, gde će sačekati buđenje na proleće. To vam je jedan začarani krug iz kojeg je nemoguće izaći. Isti problem postoji i u Americi i oni nemaju model da ga reše - zaključuje profesor.