Pretučeni profesor: Hteli su da me ubiju!

Kako saznajemo, on je ispričao da je Herling njegovoj devojci A. M., koja takođe radi u Gimnaziji kao profesor filzofije, tog dana u zbornici rekao da je narkomanka, pa je on uveče otišao do njegove kuće i zakucao mu na prozor. Herling je izašao sa bejzbol palicom, koju mu je u tuči oteo...

Herling, je zadobio potres mozga, tako da je bio sav krvav kada su ga primili u pančevačku bolnicu. Dok policija sumnjiči jednu osobu za napad, profesor kaže da ih je bilo bar trojica i da su mislili da je mrtav, pa su zato otišli.

 

- Možda su ih na takvu misao nagnali moji psi, koji su, kako mi je rečeno, stravično zavijali. Možda mi je to zavijanje spaslo život, jer verujem da su me kojim slučajem udarili još koji put, od mene bi ostao samo trag policijske krede na pločniku sopstvenog dvorišta - navodi Heling.

Profesor ističe da je čuo kako se ispredaju različite priče o razlogu njegovog prebijanja.

- Čuo sam i izuzetno maštovite pokušaje spinovanja razloga mojih stradanja, od švaleracije do restitucije. Čak i kada bi svi ti razlozi bili tačni, divljački udarati nesvesnog čoveka, bio on nastavnik ili ne, ne može da ima ikakvo opravdanje - ističe on.

Ipak, priznaje, da ga je sve kasnije sustiglo, kada su kolege stale uz njega.

- Ali da se vratim na početak. Drage kolege, kom god sindikatu pripadali, suzu sam ipak pustio, i to ne jednu već mnogo. Pre nekih pola sata sam se isplakao zbog vas. Ne samo zbog vaše podrške, za koju jednostavno nemam reči, već zbog probuđenog duha ljudskosti iza nje, supstance bez koje jednostavno nema prosvetara dostojnog svog poziva - napisao je Herling u poruci kolegama.

Herling kaže da je teško povređen u napadu i da lekari ne daju još nikave prognoze.

- Lekari mi o zadobijenim povredama glave daju samo šturo obaveštenje - da su teške i da se mozak, bitan alat našeg esnafa, potresao. Ravnoteža mi je poremećena, a sna ni za lek. Ali ako ste pomislili da imam traumu zbog proživljenog, strah od budućih posledica povreda glave ili da sam u bilo kom trenutku pomislio da je bilo bolje zabiti glavu u pesak i ne pisati, prevarili ste se. Kada me je danas na hirurgiji zagrlila i izrazila mi podršku svaka kapljica u reci mojih bivših i sadašnjih učenika koji su prodefilovali kroz bolničko odeljenje, shvatio sam da nisam pogrešio - hrabro poručuje profesor Herling, koji je, prema rečima kolega, stradao “samo zato što se na svoj način bori protiv opšte fašizacije društva i nepravde, koju viđamo svaki dan”.

Save

Save