Pritisak na Radeta preko bolesne žene!

 

Zbog toga, kaže ona, ovaj slučaj nije rasvetljen, već „rešen“

- Kurioziteta radi na suđenju smo svedocima predočavali deo sadržaja iz izveštaja policije iz 2012. iz kog proizilazi da treba izvršiti pritisak na Radeta Markovića u cilju rešavanja „Slučaja Ćuruvija“, imajući u vidu „da je njegova supruga bolesna i da se on plaši za njenu budućnost i budućnost sina u slučaju pogoršanja njenog zdravlja“, pa tu ima prostora da se izvrši pritisak“! Ovo je za mene čist horor! Ako to stoji u sudskim spisima, šta se tek dešavalo mimo toga, što ne piše u spisima?! Čak su i svedoci iz DB-a govorili kako su na njih vršeni neverovatni pritisci. Ja ne znam ko to dozvoljava i kome služi na čast? - otkriva Zora Dobričanin Nikodinović i priča kako je tekao taj postupak.

 

- Proces protiv mojih klijenata, Milana Radonjića i Ratka Romića, počeo je 14. januara 2014. Radonjić, Romić, kao i pripadnik rezervnog sastava DB-a Miroslav Kurak, bili su uhapšeni u „Sablji” zbog ubistva Ćuruvije. U rešenjima o ukidanju pritvora piše da su primenjene sve kriminalističke metode za vreme njihovog pritvora i da nije utvrđena njihova umešanost u ubistvo, zbog čega su pušteni na slobodu. To vreme provedeno u pritvoru okrivljenima niko ne uračunava u vreme provedeno u pritvoru pre podizanja optužnice. Onda su početkom 2014. zbog „novih dokaza“ ponovo uhapšeni, ali mi ni danas nije jasno na osnovu čega, jer nije bilo novih dokaza koji bi tužiocu „otvorili oči”. Izjavama Milorada Lukovića Legije i braće Simović napravljena je predstava za javnost da u njima ima nekih krunskih dokaza - navodi Zora Dobričanin Nikodinović.

 Iz izjava iznetih na suđenju proizlazi da je Legija navodno preko Dušana Spasojevića naredio Simovićima da zemunski klan ubije Mikija Kuraka i Ratka Romića.

- Za krucijalne svedoke angažovani su svedoci po zadatku Đura Mutavi i Bagzi. O njihovoj „naknadnoj pameti”, koja im se pojavila gotovo deceniju posle sticanja statusa svedoka saradnika, nema svrhe govoriti. Oni su o svim krivičnim delima morali da iznesu sva saznanja pre sticanja statusa svedoka saradnika. Kako se u ovom postupku radilo najbolje ilustruje iskaz svedoka policajca Ljube Milanovića, koji je bio zadužen za „Slučaj Ibarska”, a koji je radio i na „Slučaju Ćuruvija“. On je otkrio prilikom svedočenja za „Ibarsku“ kako su „pakovani dokazi“. Kada je šefovima saopštio „da za Ibarsku ne mogu da dođu do vozača kamiona ubice” oni su mu, kako je izjavio, rekli nešto u smislu:„Ma nema veze, naći ćemo već nekog ko će to da preuzme“. I tada se u najboljoj nameri da spreči haški progon JSO uključio Legija i napravio dil sa tadašnjom vlašću. Tada su njegov kum Nenad Bujošević i Nenad Ilić pozvani u Palatu pravde da iznesu dobrovoljno „priznanje“ za učešće u „Ibarskoj“. Njima je obećano da će za šest meseci izaći iz pritvora, a tih šest meseci se pretvorilo u 16 godina - kaže Zora Dobričanin-Nikodinoć, koja je Milana Radonjića i Branka Đurića oslobodila optužbi za učešće u slučaju "Ibarska magistrala", dok je Radonjića zajedno sa Ratkom Romićem oslobodila optužbi za pomaganje u atentatu na Vuka Draškovića u Budvi.

Takođe je branila Milana Radonjića za krivično delo u slučaju odavanja državne tajne, koji je bio jedan od najkompleksnijih predmeta u kom je učestvovala i u kojem je je javnost bila isključena, a gde je njen klijent oslobođen.

 

 (Nastaviće se)