Problem i prisluškivanje i upravljanje informacijama

Prisluškivanje se, navode, često vezuje za državne službe, iako se u svakoj državi može nabaviti oprema na internetu koju za te namene mogu koristiti kriminalne ili političke strukture, te poslovni ljudi i kvazibiznismeni.

Učesnici emisije u produkciji Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi (CDRSEE) zato ističu da prisluškivanje mora biti pod kontrolom demokratskih institucija i pravne države i da se njime ne smeju kršiti ljudska prava.

Poverenik Rodoljub Šabić rekao je da prisluškivanja i stepen prustnosti tehnologija stavljaju pod znak pitanja privatnost ljudi u svetu u kome živimo.

Ssabić je podsetio da je pre četiri i po godine naložio nadzor nad provajderima mobilne telefonije u Srbiji, kako bi se videlo u koliko slučajeva službe pristupaju komunikaciji građana.

Ispostavilo se da tri od četiri provajdera nisu vodila evidenciju, dok kod jednog provajdera pronađeni broj pristupa nije bio u skladu sa razlozima borbe protiv kriminala i terorizma.

Šabić je rakao da su posle zakoni u Srbiji promenjeni tako da su službe lišene ovlašćenja da bez odluke suda pristupaju tim podacima.
Vehbi Kajtazi, novinar istraživač tema o visokoj korupciji iz Prištine, navodi da se nada da masovna prisluškivanja koja se vrše u ime nacionalne bezbednosti neće ugroziti elementarna prava građana.

Kako kaže, na Kosovu mnogi strahuju da postoji prisluškivanja, uključujuci i iz Srbije, ali veruje da prisluškivanje nije na toliko zabrinjavajućem nivou.

"Više zabrinjava način upravljanja materijalom koji se dobija od prišluškivanja, nego masovno prisluškivanje koje se može dogoditi u društvu", rekao je Kajtazi.

On kaže da su zakoni kojima se na Kosovu uređuje prisluškivanje izuzetno strogi, te da dve instutucije kojima je to omogućeno, Agencija za nacionalnu bezbednost i policija, to ne mogu uraditi bez odluke suda, ali da se i pored toga građani neovlašćeno prisluškuju.

Sašo Ordanoski, novinar iz Skoplja, kaže da se u nedemokratskim državama društveni sistemi kontrolišu kroz kontrolu ljudi, a da su tajne policije suštinske institucije koje svojim metodama prisluškivanja sprovode kontrolu nad ljudima.

On kaže da bi pre dve godine bio "uzdržano paranoičan" po pitanju prisluškivanja, ali da nakon afere s prisluškivanjem u Makedoniji ima drugačije mišljenje.

Đuro Lubura, ekspert za telekomunikacije i stalni sudski veštak iz Zagreba, kaže da privatnost u tradicionalnom smislu, na koju smo navikli, više ne postoji i da je sada samo pitanje kako ćemo se izboriti da se prikupljeni podaci koriste za ono za šta treba i od strane onih koji su ovlašsćeni.

"Živimo u orvelovskom svetu", naglasio je Lubura.

Iako u Hrvatskoj ne postoji službeni podatak koliko brojeva se prisluškuje, Lubura iznosi podatak da je reč o oko 50.000 brojeva, ali sigurno i više i dodaje da je loše što policija u Hrvatskoj može da izlista telefonske pozive bez sudskog naloga.