Problem sa Makedoncima oko pšenice

"Svesni smo da recipročne mere nisu ni trajno ni najbolje rešenje, ali u ovom trenutku one su za nas iznuđen potez i naše stručne službe razmatraju na koje bi se makedonske proizvode one mogle odnositi", naveo je Ljajić u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima.

Zato, kako navodi, poziva nadležne u Vladi Makedonije na razgovaramo o ovom problemu i njegovom trajnom rešavanju pre ego, kako je rekao, što on eskalira i naruši robnu razmenu dve zemlje.

Ljajić, koji je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, smatra da je odluka makedonskog Ministarstva poljoprivrede, prema kojoj su cene fitosanitarnih uverenja za uvoz pšenice u tu zemlju povećane za 833 posto, nastavak loše prakse Vlade Makedonije da svake godine u ovo vreme uvodi vancarinske barijere.

"Vancarinskim barijerama makedonske strane svake godine se daje različita forma, ali je suština uvek ista - sprečavanje slobodne trgovine i ograničavanje izvoza pšenice i brašna iz Srbije u Makedoniju. Na taj način narušava se princip slobodnog protoka roba i usluga“, rekao je Ljajić Tanjugu.

Iako se povećanje cena fitosanitarnih uverenja formalno ne odnosi samo na izvoznike iz Srbije, kazao je Ljajić, jasno je da odluka uperena protiv srpskih preduzeća, koja su u ovom periodu godine tradicionalno najveći izvoznici žita u Makedoniju.

Ljajić je rekao i da će se Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija obratiti Sekretarijatu CEFTA za zahtevom da se u što hitnijem roku zakaže specijalna sednica zajedničkog komiteta CEFTA, na kojoj će se naći ovo pitanje.

Istovremeno, Srbija razmatra uvođenje recipročnih mera prema Makedoniji, „jer se iz godine u godinu ponavlja isto“, rekao je Ljajić.