Progovorio čovek kome je Divac oteo šahovnicu

Naime, prilikom proslave desio se incident kada je Vlade Divac, legendarni srpski košarkaš, jednom navijaču oduzeo hrvatsku zastavu, jer za nacionalizam na sportskom borilištu ne treba da bude mesta.

U nastupajućim godinama pričalo se da je Divac gazio hrvatsku zastavu, da mu je zbog toga zabranjen ulaz u Hrvatsku, a njegov veliki prijatelj Dražen Petrović nakon toga i početka rata više nije razgovarao s njim, a o njihovu prekinutom prijateljstvu snimljen je i ESPN-ov dokumentarac "Jednom braća".

"Godinu dana kasnije, kada su počeli nemiri na ovim prostorima, meni je uzeta za zlo ta reakcija. Tu je više politika imala udela u manipulaciji jer se govorilo da sam je palio i gazio. Jednostavno sam hteo da sklonim zastavu kojoj tu nije bilo mesto uz jugoslovensku", rekao je Divac.

Čuvenu scenu evocirao je upravo čovek koji je uneo zastavu - Tomas Šakić!

Šakić, sada 68-godišnjak, za sebe kaže da je Argentinac, sin Hrvata koji je te davne 1990. godine bio prisutan na utakmici u Buenos Ajresu, prvi put je pričao o tome šta se zapravo dogodilo.

Ovo je njegova priča do koje je došao aergentinski portal Pagina12.

- Ja nisam Hrvat, nego Argentinac, sin Hrvata. Rođen sam u Rosariju, a na Svetskom fudbalskom prvenstvu sledeće godine ću navijati za Argentinu protiv Hrvatske. Ali da, ja sam čovek koji je ušao u dvoranu Luna Park sa hrvatskom zastavom, ona je porodična stvar. Ali da budem iskren, Divac mi je uzeo zastavu i posle ju je vratio, ali nikad nije pljunuo na nju, niti je gazio po njoj. Otimanje zastave je bilo uvredljivo, pokazao je manjak poštovanja, ali nije pljunuo na nju - rešio je decenijsku misteriju Šakić.

Kaže da je tada navijao za Hrvate i da je mislio i da je Divac Hrvat.

Nisam navijao za Jugoslaviju protiv SSSR-a iako nisam želeo ni da izgubi. Navijao sam za Hrvate iz ekipe - Kukoča, Petrovića, Čuturu. Mislio sam da je i Divac Hrvat. Tek u trenutku kad mi je uzeo zastavu shvatio sam da je Srbin. Oteo mi je zastavu i pobegao. Bilo mi je teško kretati se jer sam imao fotografsku torbu. Fotografije to ne pokazuju, ali u jednom trenutku smo bili na deset centimetara, licem u lice, borili se za zastavu. Ja sam imao 180 centimetara, a on 212. Igrači su imali naredbu da na reaguju jer su znali šta bi se moglo dogoditi. I ja sam se povukao jer nisam želeo da naštetim Argentini.

- Ušao sam na teren kad je utakmica završila. Bio sam spreman, znao sam da televizijski prenos još nije završio. Pokazao sam zastavu s hrvatskom šahovnicom umesto s komunističkom zvezdom, a onda su došli neki ljudi iz ambasade Jugoslavije, držali su ruke u džepovima. Mislio sam da imaju nešto unutra. Bio sam sa svojim detetom, bilo mi je teško, uvek ću to pamtiti - dodao je Šakić.

Bio je to događaj koji je definitivno proslavio Šakića.

- Nakon toga su me dana počeli zvati ljudi iz Australije, Evrope, celog sveta. Bio sam u kontaktu s hrvatskom zajednicom, ljudi su bili srećni jer je svet video zastavu koja je bila zabranjena od 1945. godine - zaključio je Šakić.

Argentinske novinare zanimalo je i da li Tomas u rodbinskim vezama s Dinkom Šakićem, ustaškim ratnim zločincem koji je u Drugom svetskom ratu bio zapovednik logora u Jasenovcu i Staroj Gradišci, a koji je kasnije pobegao u Argentinu.

"Ne želim o tome...", rekao je on.