Proleće je lepo, ali na oči ne vidimo!
Shutterstock
Prolećni umor, Foto: ShutterstockNevenka Dimitrijević, lekar opšte prakse, objašnjava za „Alo!“ da je prolećni umor fiziološka faza u procesu adaptacije ljudskog organizma na nove meteorološke uslove.
- Zbog drugačijeg lučenja hormona u periodu promene klime, potrebno je da se čovek prilagodi. A to zavisi od toga koliko se postepeno temperatura menjala. Kod nas je to veliki problem, jer su skokovi temperature česti. Tako ljudski organizam nema vremena da se prilagodi na najbolji način. Tada se izuzetno troše ćelije imunosistema, pa smo posle toga više podložni spoljašnjim faktorima, kao što su bakterijske infekcije i virusi, kojima prija baš ovakvo vreme u ovo doba godine. Naš imunoisistem se troši na prilagođavanje na nove klimatske uslove, pa ne može da se brani od njih. Stoga, povećan broj respiratornih i crevnih infekcija ne treba da čudi - kaže lekarka.
Borba sa infekcijama
Jedna od posledica toga jeste prolećni umor. Mi prosto ne možemo da postignemo da se odmorimo dovoljno, jer smo iscrpljeni od borbe sa infekcijama i zato smo umorni, pospani. To se naročito odnosi na one koji rade u zajedničkom zatvorenom prostoru i koji nemaju vremena da se naspavaju. Zato su oni često malaksali, imaju bolove u mišićima, a kod nekih se razvija i blaga, prolećna anemija. Najbolji i jedini lek jeste odmor. Sve ostalo, na primer, povećan unos vitamina, diskutabilno je, jer je pitanje koliko toga organizam može da prihvati.
Osećaj slabosti u proleće posledica je i manjka vitamina C. Meteoropate su posebno osetljive tokom prolećnih meseci - pojačavaju se tenzijske glavobolje i migrene, probavni problemi i bolovi izazvani čirom na želucu. Česti su depresija, živčanost i problemi s koncentracijom.
- Ne postoji sto odsto provereno objašnjenje šta se to dešava s nama prvih prolećnih nedelja. Medicina kaže da je reč o privikavanju organizma na vremenske promene. Misli se pre svega na to što je dan duži, te na promene u atmosferskom pritisku, temperaturi i vlažnosti vazduha - kaže Nevena Kličković, specijalista psihologije.
Organizam nas podseća da smo i sami deo prirode, na šta ponekad zaboravimo. Sasvim je, znači, normalno što na promene u prirodi biološki reagujemo. To što patimo od nedostatka energije velikim delom treba pripisati i zimskom načinu života. Zbog svega toga organizam u proleće uđe iscrpljen i s malo energije, koju valja nadoknaditi. Ali kako? Pre svega, tako što ćemo jesti upravo ono što nam je tokom zime falilo, što više zelene sirove hrane pune vitamina.
Traje najviše mesec
Pravo rešenje za umornu dušu i telo jeste da se ponovo pokrenemo. Zato neka svako odabere fizičku aktivnost koja mu najviše prija i opušta ga. A za sve važi savet: šetajte i osećaćete se i psihički i fizički bolje.
Sledeće što možete da uradite za sebe jeste da dovoljno spavate. Kad god ste u prilici, odspavajte malo po podne, a uveče ležite ranije nego zimi. Idite u krevet bar sat-dva pre ponoći, jer san u te sate najbolje odmara i okrepljuje organizam.
Normalno je da simptomi prolećnog umora traju nekoliko nedelja, najviše mesec dana. Međutim, ako je osećaj nemoći i isrpljenosti baš jak i produži se na više od mesec dana, valjalo bi otići lekaru, jer to može da ukazuje na poremećaj nivoa šećera u krvi, pad gvožđa ili bolesti štitne žlezde.
Shutterstock
Umor , Foto: Shutterstock
10 SAVETA DA GA POBEDIMO
1. Što više se krećite na svežem vazduhu
2. Izlažite se suncu kad god je to moguće
3. Jedite laganu hranu
4. Ne zaboravite da uzimate po 400 g voća i povrća dnevno
5. Pijte dve do tri litre tečnosti dnevno
6. Smanjite cigarete i alkohol
7. Izbegavajte stres
8. Rekreirajte se
9. Posvetite se hobiju i druženju sa prijateljima
10. Odmarajte se dovoljno i spavajte najmanje osam sati
povezane vesti
