Rado, ti si sad na redu, sina i brata sam ti ubio!

 

Verica Đokić u ispovesti za „Alo!” kaže da je sklonila tetku u kuću, ne znajući da se u njihovoj kući samo nekoliko minuta ranije odigrao krvavi obračun.

 

 - Dok sam od tetke pokušala da saznam šta se dogodilo, pitajući je: „Koji pucnji? Koja deca?”, probudio se moj sin. Pitali smo je zajedno o čemu se radi, ali je tetka samo ponavljala: „Tri pucnja! Ripila sam kroz prozor! Zovi policiju!” Sin je pozvao policiju i otišao da vidi šta se dogodilo, a ja sam pokušala da pomognem tetki. Posle kraćeg vremena je uspela da kaže: „Božidar je pucao.“ Odmah posle toga sam zamandalila sva vrata i sklonila tetku u spavaću sobu. Međutim, Božidar je u međuvremenu stigao i počeo da lupa na vrata” - prepričava Verica horor koji je preživela.

 - Prvo je cepanicom razbio staklo na vratima, pokušavajući da otključa, a onda je zgrabio jedan oblutak i provalio unutra. Stala sam ispred njega i pitala: „Šta je bilo, tečo? Smiri se!” Počeli smo da se guramo i nisam mu dozvoljavala da uđe. Pitao me je: „Gde je Rada? Pusti me da je ubijem!” U jednom trenutku je izvadio pištolj i rekao: „Skloni se!” Pokušavala sam i pored toga da ga zaustavim, grlila ga i gurala, ali nije vredelo. Upao je u sobu u kojoj je tetka sedela na krevetu. Prilazeći Radi, čula sam kako joj kaže: „Je*em ti mater! Za sve si tri kriva. Sin i brat su ti mrtvi, a sada si ti na redu!” Onda joj je prislonio pištolj na uvo i povukao oroz. Usplahireno sam ga pitala: „Šta uradi to?!” Uzvratio je vrteći pištolj oko prsta: „Ti ništa nisi kriva. Svoj cilj sam ispunio. Ovo što je ostalo, dovoljno je za mene”, i izašao iz kuće - s teškom mukom prepričava Verica.

Božidar je, prema njenim rečima, bio izobličen u licu posle zločina.

- Lice mu je bilo crno-zeleno. Nije ličio na sebe. Čim je izašao napolje, utrčala sam u sobu da pomognem tetki. Mumlala je i mlatarala rukama, kao da hoće nekoga da odgurne. Kada je stiglo vozilo Hitne pomoći, još je davala znake života. Lekari su pokušali da je reanimiraju. Priključili su je na infuziju, ali joj nije bilo pomoći. Kada sam je zagrlila poslednji put, izdahnula mi je na rukama - priča Verica.
Verica kaže da ništa nije ukazivalo na tragediju, jer je za Uskrs cela porodica bila na okupu i svi su bili lepo raspoloženi.

- Bio je i Radin sin Mališa iz Austrije i ćerka Maja sa decom i bilo je veselo. Znam da su se tetka i teča sporili oko druge kuće i da su prošlog četvrtka išli u sud da je zvanično podele, ali je tetki pozlilo. Božidar je malo više voleo unuka Mališu, jer ga je on odgajio. Odveo ga je kao malog sa sobom u Austriju i tamo ga zaposlio kad je odrastao, a sin je ostao u selu. Kad je Božidar otišao u Austriju, Miroslav je imao sedam godina i odgajili su ga baba i deda - kaže na kraju Verica Đokić.