Radujte se, počeo je vrbopuc!

Da li je period od 21. marta do Blagovesti, 7. aprila, zaista vreme buđenja seksualne želje, doba naročite plodnosti žena? Koliko daleko u našu etnologiju seže ovo verovanje?

– Na našem podneblju priroda i kultura usko su povezane. Vrba je prvo zelenilo s proleća, u pravoslavlju ima veliki značaj. Vrbopuc jeste poznat u narodu, ali se najviše vezuje za Lazarevu subotu. Vrbovo pruće nosi se u crkvu na Lazarevu subotu. Do Drugog svetskog rata, učitelji su sa školskom decom brali vrbe, nosili ih u crkvu i ostavljali na Lazarevu subotu da prenoće. Sutradan, kad se vrbovo pruće osvešta, nosilo se u litiji, pa se delilo. Svaki bi grančicu vrbe nosio kući – objašnjava dr Vesna Marjanović, etnolog.

Prema rečima naše sagovornice, vrba je u našoj kulturi neka vrsta apotropeona, zaštitnika, pa se stavljala i pored ikone, a po povratku iz crkve na Lazarevu subotu deca bi se simbolično šibala grančicom vrbe, uz reči: „Rasti kao vrba!”, „Budi zdrav kao vrba!” i sve druge slične dobre želje.

Ipak, naša sagovornica posebno analizira povezivanje vrbe sa ženskom plodnošću, sa idejom da u to vreme žene treba da planiraju trudnoću.

– Buđenje prirode utiče i na opštu plodnost ljudi. Za koji dan su i Mladenci, sve to budi želju za plodnošću. Kako je bilo bitno da se u braku muškarac i žena ostvare biološki, da dobiju potomstvo, gledalo se mnogo na to kada će se molitva za pomoć čitati, u koje svetinje treba odlaziti, koja voda treba da se pije... To je bila nada da će se ostvariti potomstvo i to se smatralo jedinim ispravnim u tradicionalnom modelu kulture – kaže dr Marjanović.