PROŠLE SU 44 GODINE OD SMRTI JOSIPA BROZA TITA Između istine i teorija zavere, "nisam ga ja ubio, već je bio mrtav"

Razonoda

04.05.2024

08:29

Titov režim nije bio bez kontroverzi. Neki ga vide kao diktatora koji je gušio političke slobode i proizvodio kult ličnosti oko svog imena. Tito je vladao autoritarno, ali je istovremeno imao umeće da balansira između suprotstavljenih interesa različitih republika i naroda unutar Jugoslavije

PROŠLE SU 44 GODINE OD SMRTI JOSIPA BROZA TITA Između istine i teorija zavere, "nisam ga ja ubio, već je bio mrtav" — Alo

prethodna vest

GODINU DANA JEO SAMO RIBU Rezultati ostavili lekare u šoku, ovo nisu očekivali

15:48

sledeća vest

VINUĆE SE U OBLAKE Poznati turski astrolog Murat predviđa veliki preokret u junu za ova 3 znaka horoskopa

14:56

Prošlo je 44 godine od smrti Josipa Broza Tita, vođe koji je ostavio dubok i kontroverzan trag u istoriji bivše Jugoslavije i šire. Njegova smrt 4. maja 1980. godine, označila je kraj ere koja je obeležila političku scenu, ali i društveni i kulturni život naroda koji su činili Jugoslaviju.

Tito je bio više od političkog lidera. Za mnoge, bio je simbol jedinstva, modernizacije i samoupravljanja. Njegova era obeležena je industrijalizacijom, političkom stabilnošću (u odnosu na period pre i posle njega), ali i socijalnim i ekonomskim reformama koje su osnažile položaj radnika i stvorile srednju klasu.

Međutim, Titov režim nije bio bez kontroverzi. Neki ga vide kao diktatora koji je gušio političke slobode i proizvodio kult ličnosti oko svog imena. Tito je vladao autoritarno, ali je istovremeno imao umeće da balansira između suprotstavljenih interesa različitih republika i naroda unutar Jugoslavije.

Predrag Lalević, bivši lični lekar Josipa Broza Tita, otkrio je detalje poslednjih dana života nekadašnjeg jugoslovenskog lidera u intervjuu za nedeljnik Express.

Tito, koji je godinama patio od zdravstvenih problema, suočio se s odlukom o amputaciji leve noge kada je gangrena zahvatila potkoljenicu. Iako su lekari snažno preporučili operaciju, Tito je uporno odbijao.

"Ljubljana je bila prva stanica. Napravili smo snimke arterija na levoj nozi i predložili operaciju, ali Tito je odbio", izjavio je Lalević. Nakon konsultacija sa poznatim svetskim stručnjacima, Tito je i dalje insistirao na odbijanju amputacije, sve dok nije video stanje svoje potkoljenice.

"Doktor Lalević je rekao: 'Na kraju sam ga skinuo s aparata koji su ga održavali na životu, ali ni u šali se ne može reći da sam ga ja ubio. Deset minuta pre toga bio je mrtav. Nije mu bilo spasa.'"

Nakon što je konačno pristao na operaciju, lekari su mu amputirali nogu. Iako je operacija u početku izgledala uspešno, Tito se suočio s komplikacijama, prvo s bubrezima, a potom i s drugim organima. Bio je na respiratoru punih 68 dana.

"Predviđati koliko je još mogao preživeti da smo mu odmah amputirali nogu bila bi čista spekulacija. Tema smrti nikada nije spominjana u razgovorima, osim što je on, odbijajući operaciju, rekao: 'Ja dolje idem samo u jednom komadu'", dodao je Lalević.

Jedan od najvećih izazova sa kojim se Jugoslavija suočila nakon Titove smrti bila je disgregacija zemlje tokom devedesetih godina. Nacionalističke tenzije, ekonomska kriza i slabljenje autoriteta države doveli su do krvavih ratova i razbijanja Jugoslavije na više nezavisnih država.

Nakon raspada Jugoslavije, percepcija Tita i njegovog nasleđa dramatično se promenila. Dok su ga neki i dalje doživljavali kao heroja i oslobodioca, drugi su ga smatrali odgovornim za političke i ekonomske probleme koji su doveli do raspada države.

Sada, 44 godine nakon njegove smrti, Titovo nasleđe ostaje složeno i kontroverzno. Njegova slika može biti različito tumačena u različitim delovima bivše Jugoslavije, ali jedno je sigurno: njegova figura i dalje živi u sećanjima mnogih koji su živeli u vreme njegove vladavine.

Iza fasade političke moći Josipa Broza Tita, postoje brojne teorije zavere koje kruže o njegovom životu, smrti i nasleđu. Iako su mnoge od njih plod mašte ili političkih manipulacija, neki aspekti Titovog života ostaju obavijeni misterijom i daju prostora za različite spekulacije.

Jedna od najpoznatijih teorija zavere vezanih za Tita je ona o njegovoj smrti. Iako zvanično izveštaji navode da je Tito umro od infarkta 4. maja 1980. godine, postoje spekulacije da je njegova smrt bila rezultat atentata ili političke zavere. Neki tvrde da su Sovjeti ili druge strane obaveštajne agencije bile umešane u njegovu smrt, dok drugi spekulišu da su interni sukobi unutar Jugoslavije bili uzrok njegove iznenadne smrti.

Druga popularna teorija zavere vezana za Tita je ona o njegovom poreklu i pravom identitetu. Postoje tvrdnje da je Tito zapravo bio agent stranih obaveštajnih službi, ili čak da je bio dvojnik koji je zamenio pravog Josipa Broza nakon neke nesreće ili incidenta. Ove teorije su uglavnom plod mašte, ali su ipak uspele da podstaknu razne spekulacije i kontroverze.

Neki ljudi takođe veruju u teorije zavere koje tvrde da je Tito bio povezan sa tajnim društvima ili organizacijama koje su imale skrivene motive i ciljeve. Teorije o tajnim socijalističkim ili masonskim vezama Titovog režima često se pojavljuju, iako je teško pronaći konkretne dokaze koji bi potvrdili ove tvrdnje.

Iako su mnoge od ovih teorija zavere često osujećene ili odbačene kao fantastične, one i dalje ostaju deo narativa o Titu i doprinose kompleksnosti njegove ličnosti i političkog nasleđa. Dok se mnogi trude da otkriju istinu iza ovih teorija, ostaje činjenica da će Josip Broz Tito zauvek biti obavijen velom misterije i kontroverze.

Dok neki slave njegove uspehe u izgradnji Jugoslavije, drugi se sećaju tamne strane njegove vladavine. Bez obzira na stav, Tito će zauvek ostati neizbrisiv deo istorije Balkana i simbol jedne ere koja je zauvek ostavila traga na ovim prostorima.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI