Redovno idem na Batin grob da pričamo

- Ništa više neće biti kao pre. Svakodnevno odlazim na njegov grob i pričamo. Čini mi se da i dalje delimo svakodnevicu. Znam da me sluša i da u odlukama koje moram da donosim i on učestvuje. Slike koje se svakodnevno pojavljuju, njegov lik koji mi stalno izvire, daju mi osećaj njegovog snažnog prisustva. Za mene je on još tu i biće zauvek. Smrt ništa ne može da promeni u našoj ljubavi i zajednici - priča Lula za „Story“ i dodaje da još ne može da nauči da živi bez njega.

- Nije nimalo lako. Prijatelji mi mnogo pomažu u tome. Izgleda da se svi trude da nikad ne budem sama i kao da u tome među njima ima nekog sistema ili organizacije. Ko zna, možda i ima. Trudim se da izađem iz kuće kad god je moguće, ali to je lakše reći nego učiniti. Ipak, svesna sam da je sve lakše uz verne prijatelje. Pri prisećanju na Batu uvek se nasmejemo, jer je vedrina bila njegova najvažnija osobina - ističe Lula i priča da je u redovnom kontaktu sa decom i unucima.

- Iako su rasuti svuda po svetu, svakodnevno se čujemo po nekoliko puta. Bata je nezaobilazni deo naših razgovora i često me pitaju šta bi on rekao ili uradio. To me ispunjava srećom jer vidim da je i na taj način prisutan u našoj porodici. Kada razgovaramo o našem Bati, pričamo kao da je živ. On to i jeste za nas. Neko bi pomislio da je Batina bolest izazvala neke negativne osećaje, ali verujte da smo oboje uživali do poslednjeg trenutka zajedničkog života. Njegov dodir i glas davali su mi ogromnu snagu i radost. Danas to nalazim u deci i unucima - kaže ona.