Rođendan u Banjaluci

Pa valjda je bilo dosta krvi na Balkanu, ali izgleda neki su se ponovo uželeli rata, jer su razne vrste priprema izgleda već počele.

Nabavlja se oružje u komšiluku, padaju teške reči među političarima, neki sudovi donose čudne presude...

Izgleda su mnogi već zaboravili krike i jecaje koji su parali vazduh na ovim prostorima tokom devedesetih godina, a krv je uvek crvene boje, bez obzira na to ko ste i odakle ste, koje ste vere i nacije.

Ali hajde da verujemo da su ratovi ostali iza nas. Ajde da verujemo u bolju budućnost i da do kraja 21. veka nećemo više morati da slušamo kako majke oplakuju svoju decu i obrnuto...

Da bi se to ostvarilo, Republika Srpska mora da proslavi i sledeći rođendan, i onaj tamo, i onaj posle toga...

Do trenutka kada ljudi koji žive u Republici Srpskoj sami ne odluče da žele nešto drugo, ali samo oni, a ne da odlučuje neki drugi umesto njih.

Dok taj dan ne dođe, Beograd kao i u subotu, jasno i glasno mora da bude uz Banjaluku.
Previše bi bilo strašno da i glavni grad Republike Srpske doživi sudbinu toliko drugih na ovim prostorima gde za Srbe više nema mesta, kao što su Sarajevo, Knin, Priština...

Zato i na Srbiji leži velika odgovornost, jer ako ne budemo pametni, naći ćemo se u ne sumnjam većem haosu nego što je to bilo u poslednjoj deceniji 20 veka.