Rokvić: Tomu su voleli čak i pijanog!

- Upoznali smo se početkom osamdesetih u jednom od lokala gde je nastupao. Tada smo počeli da se družimo i bili smo nerazdvojni sve do njegove smrti. Pevao sam tada po beogradskim lokalima do ponoći jer je do tada bilo dozvoljeno da se nastupa. Kada bismo završili svirku, sedeli smo i bančili. Uvek je tu bila harmonika ili neki drugi instrument koji bi nas pratio dok pevamo do zore - seća se Marinko, koji nikada neće zaboraviti svog druga.

- Bio je izuzetan i jedinstven čovek. Jednom rečju, poseban. Pre svega, Toma je bio cenjen muzičar koji je ostavio veliki broj hitova. Proveli smo dosta vremena zajedno. Voleo sam da ga slušam, da provodim vreme u njegovom društvu. Njegov karakter je bio poseban. Napravili smo malu pauzu u druženju kada je otišao da živi u Americi. Međutim, kada se vratio, nastavili smo da pevamo zajedno po beogradskim kafanama. Bio je pravi boem - otkriva Rokvić i prepričava jednu od anegdota.

- Sećam se 1982. Sedeli smo u jednom restoranu kod Sajma. Došao sam iz vojske i odmah počeo sa nastupima, a on je bio izuzetno duhovit čovek. Voleo je da se šali. Sećam se da je jednom pevaču koji je bio početnik, a nije imao dara za pevanje, Toma rekao: “Je*em ti dedu, kako bi ti bio lep konobar“ - uz osmeh priča Marinko, koji kao i svi tvrdi da je Zdravković bio pravi kafanski čovek.

- Nije ga bilo briga kako izgleda, u kom je stanju, da li je popio ili ne. Ali ljudi su ga takvog voleli. I samo je on tako mogao. Svako od nas da je pokušao tako, bio bi drugačije shvaćen, ali to je njemu stajalo i ljudi su ga takvog voleli i on je ostao takav do kraja života - kaže Rokvić, koji je teško podneo Tominu smrt.

- Bio sam tužan kada su mi javili. Prisustvovao sam sahrani. Bila je to tužna slika. Roditelji su mu još bili živi. Teško je opisati te scene - sa knedlom u grlu završava svoju priču Marinko, ali je srećan što Toma nije zaboravljen, pa se 28. septembra u njegovu čast održava koncert u „Kombank areni“.