S konja na magarca

Zato možemo razumeti Borisa Tadića i njegovu želju da se što pre vrati na Andrićev venac, odakle ga je Toma Nikolić isterao pre četiri godine. Voli čovek da svuda bude prvi, pa to ti je!

Ono što Tadić zaboravlja jeste da na tom mestu nije pokazao bog zna kakve rezultate u prva dva, i nema razloga da neko pomisli da bi bio mnogo bolji u trećem mandatu. Sasvim suprotno, kao šef države i neosporno glavni centar moći, imao je nekoliko promašaja koji su nas skupo koštali.

Da pomenemo samo energetski sporazum sa Rusijom, koji se posle odustajanja od „Južnog toka“ pokazao kao ćorak. Prozivao je javno tajkune, tražio im donacije i investicije, ali nikome od njih za Tadićevog mandata ni perce nije falilo. Da ne govorimo o debaklu sa Angelom Merkel koji mu je definitivno zapečatio političku sudbinu.

Da se razumemo, ni Tomislav Nikolić nije savršen. Više zbog toga što se okružio budi bog s nama savetnicima i gafova koji su mu samo doneli lošu sliku u javnosti nego zbog konkretnih političkih poteza, koji nisu uvek bili tako loši. Da su Tomu, kao Borisa, savetovali pokojni Ljuba Tadić i Dobrica Ćosić, možda bi imao mnogo bolje rezultate.

Uglavnom, za razliku od Tadića, aktuelni predsednik nije uvek tvrdio da je najbolji, najpametniji i najlepši. Radio je šta je umeo i mogao. Ako i treba da ga menjamo na izborima naredne godine, ja sam za to da ga zameni neko ko nije politički potrošen kao Tadić. Definitivno nam treba predsednik, a ne holivudski glumac.