Samo da čujem glas unučeta!

Bezbroj puta su bake i deke goreli od želje da čuju kako im se unuče provodi na ekskurziji ili da vide njihove fotografije odatle. Takođe, mnogi od njih „rade“ u roditeljskim „servisima za čuvanje“ i često se desi da, dok su na putu ka školi da sačekaju svoga đaka, nastane zastoj u saobraćaju i nisu u prilici da se jave da stižu. Na mobilni telefon nisu ni pomišljali jer mnogima od njih penzija jedva pokriva račune, hranu i lekove. Bez obzira na to, kako penzioneri svedoče za „Alo!“, ispostavilo se da nikad nije kasno za prvi mobilni telefon!

Penzionerka S. Đ.( 70) kaže za „Alo!“ da je tek nedavno kupila telefon i platila ga, verovali ili ne, 3.000 dinara!

- Dugo sam odbijala da nabavim mobilni. Nije to za mene, mislila sam. Sve dok nisam počela da čuvam unuka. On ide u prvi razred osnovne škole. Moja ćerka radi od devet ujutru, pa do uveče. Neki put dođe u šest po podne, a ponekad zaglavi i do osam. Zet takođe. Ja sam sa detetom. Ono ima mobilni. Morala sam i ja da ga kupim. Sada smo stalno u komunikaciji. Zna se: odvedem ga u školu, čekam veliki odmor, pa ga pozovem. Moram da znam da li je užinao, da li se zakopčao ako je hladno ili da li stoji na kiši. Sad mi je mnogo lakše - iskrena je ta baka.

Prema njenim rečima, uzela je paket od 500 dinara i to joj je dovoljno da pozove dete, ćerku i zeta.

T. S. (73), penzioner iz Beograda, koga smo zatekli kako razgovara mobilnim telefonom na Bajlonijevoj pijaci, čudi se „kakvo nam je to pitanje da li odavno koristi mobilni telefon“?

- Koristim, nego šta! Ovaj „pametni“ imam već dva meseca, i to su me naterali sin i snaja da ga kupim. Nije bio skup. Oko 10.000 dinara. Prvo hoće da sam im na „čiviluku“, a onda da znaju gde sam kada čuvam unučicu. A čuvam je tri puta nedeljno. Dođem kod njih, odvedem je u školu, sačekam je posle škole i dovedem kući. Dam joj da jede, pomognem joj da završi domaći i onda se igramo dok majka i otac ne stignu sa posla. Verujte mi, nisam verovao da ću se snaći da naučim da kucam poruke, fotografišem i šaljem slike. Sada me uče nekoj besplatnoj varijanti, da mogu preko neke aplikacije besplatno da pričam i šaljem poruke. Valjda ću i to da naučim. Ćerka mi kaže da dok čekam unuku ispred škole mogu da koristim interenet na telefonu i čitam novine - priča taj Beograđanin i dodaje da mu je osećaj, otkako ima mobilni telefon, odličan.

- Kada je loše vreme, a moji me ne zateknu pored fiksnog telefona, onda dignu paniku. Sada toga više nema. Skinuo sam ih s vrata - navodi uz osmeh T. S.