Sandžaklije ostaju bez državljanstva BiH?

 

Ministarstvo civilnih poslova BiH u oktobru prošle godine je raspisalo poziv za reviziju državljanstava dobijenih putem naturalizacije od 6. aprila 1992. godine do 1. januara 2006. godine. Rok ističe 5. oktobra, a veoma mali broj građana se odazvao reviziji, objavila je Al Džazira.

Prema pozivu Ministarstva civilnih poslova, svi naturalizirani građani BiH dužni su da dostave izvod iz matične knjige rođenih iz mesta rođenja, uverenje o državljanstvu države u kojoj je osoba rođena, odnosno poreklu, izvod iz matične knjige rođenih iz opštine u BiH u kojoj je osoba upisana, zatim uverenje o kretanju i prijavljenom prebivalištu, kao i sve lične bh. dokumente koje poseduju.

Oni naturalizovani građani koji ne dostave dokumentaciju do predviđenog roka, mogli bi ostati bez državljanstva.

Nameću se pitanja ko su ti 'naturalizovani građani', kako građani mogu znati da su obuhvaćeni revizijom ukoliko im nije lično upućen poziv za dostavljanje dokumentacije nadležnim organima, odnosno, zašto se kroz medije indirektno prozivani državljani BiH poreklom s prostora Srbije i Crne Gore, odnosno teritorije Sandžaka.

Ovu tematiku je za Al Džaziru prokomentarisao Ekrem Lekić, predsjdnik Udruženja građana poreklom iz Sandžaka:

- Ova revizija je samovoljni javni poziv ministra Adila Osmanovića koji je iniciran odmah nakon njegovog dolaska na funkciju, jer su pređašnje revizije ocenjene kao 'traljavo urađen posao'. Prvenstveno su sprovedene dve revizije državljanstava, jedna 2006. a druga 2008. i do sada je oduzeto 1.200 državljanstva, uglavnom osobama afroazijskog porekla, tačnije Arapima. Početkom oktoba 2015. godine Ministarstvo civilnih poslova je pokrenulo treću reviziju."

Informacija o poslednjoj reviziji državljanstava objavljena je na web stranici Ministarstva civilnih poslova BiH. Upitan je broj koliko zapravo ljudi koristi internet, odnosno, koliko ljudi ima naviku da čita službena obaveštenja mistarstava u BiH.

- Prema zvaničnim podacima veoma mali procenat populacije se služi internetom, a broj osoba koje su mogle videti to obaveštenje je znatno manji od pretpostavljenog procenta. Ovaj poziv je potpuno anahron, jer ni jedan građanin nije dužan da otvori stanicu ministarstva. I da se služim internetom, zašto bih kliknuo na obaveštenje kao što je ovo? Jedini validan način je na osnovu spiska poslali pojedincima obaveštenja na kućne adrese uz obrazloženje tražene dokumentacije - navodi Lekić.

U razgovorima sa nekim građanima Sarajeva koji su državljanstvo dobili posle rata u BiH, novinari Al Džazire došli su do zaključka da poziv na reviziju nije shvaćen direktno, odnosno, mnogi nisu ni čuli da je ikakva revizija državljanstava u toku.

- Iskreno, nisam uopšte čuo za reviziju državljanstava, ni od ljudi ni od medija. Ali i da jesam čuo, kako ću ja znati da sam obuhvaćen u grupu nad čijim državljanstvima se provodi revizija. Ne smatram da sam bilo kojim postupkom napravio povod za reviziju. Bosna i Hercegovina je moja država, tu živim, a rođen sam u Srbiji i imam pravo na dvojno državljanstvo - kazao je Bilal Kurtanović, bh. državljanin poreklom iz Srbije.

- Nešto sam načuo putem društvenih mreža, ništa u formi zvaničnog obaveštenja, više kao polujasnu informaciju koju sa prežvakali mediji, i to samo da će biti sprovedena revizija, bez detalja o kojim državljanstvima je reč. Smatram da moje državljanstvo u ovom slučaju nije predmet revizije, jer da je ikada bilo nešto sporno, davno bi to bilo identifikovano. Ukoliko nadležne institucije smatraju da bih se trebao nekome javiti i dokazati legalnost svojih ličnih dokumenata neka mi pošalju zvanično obaveštenje uz obrazloženje“, kaže Elvir Hasanović - bh. državljanin porieklom iz Srbije.

Gotovo kompletan broj građana nad kojima se sprovodi aktuelna revizija su Bošnjaci sa prostora Sandžaka, što Lekić naziva paradoksalnim.

- Ovaj paradoks nije slučajan, od 20.000 državljanstava koja su obuhvaćena ovom revizijom, preko 19.000 čine osobe iz Srbije i Crne Gore, tačnije sa prostora Sandžaka. Takođe, navedena je grupa državljanstava osoba iz Makedonije, koji su opet ljudi poreklom sa prostora Sandžaka - kaže Lekić i dodaje:

- Ako je u pitanju lov na veštice, u regionu postoje obaveštajne službe koje vrlo lako mogu locirati i ispitati sumnjiva lica koja su imala kriminalne dosijee, odnosno koja su se bavila terorizmom. Zašto se u ovom trenutku istoj proceduri izlažu obični građani koji se ovom revizijom osećaju kao da su dobili poziv na sud, odnosno nisu obavešteni, već indirektno prozvani. Da sam u ovoj kategoriji osećao bih se kao da mi je već presuđeno.

Činjenica je da se na ovaj poziv od blizu 20.000 odazvalo samo 30 do 40 ljudi. Mali procenta građana koji su upoznati ovim pitanjem smatraju da se poziv ne tiče njih jer sebe smatraju sasvim legalnim i regularnim.

- Ukoliko bih dobio pismeni dopis od nadležnih instutucija, smatram da bi bila moja dužnost da se odazovem, a ovo, sve mi se deluje kao priča 'rekla-kazala'. Na ovo saznanje se apsolutno neću obazirati, mislim da se ovo ne tiče mene, smatram sebe korisnim članom zajednice, patriotom koji voli i čuva svoju državu, što je u ovom slučaju Bosna i Hercegovina“, navodi Kurtanović.

Prema gruboj kalkulaciji, trošak kojem se izlažu subjekti čija su državljanstva pod revizijom može lako dostići i cifru do 1.000 KM (više od 63.000 dinara) . Udruženje građana poreklom iz Sandžaka je procenilo da je odluka o aktuelnoj reviziji doneta olako jer je toliki trošak ozbiljan udarac na budžete građana.

„Kada se pojavi ovakav javni poziv niko ne brine koliko to javljanje zapravo košta građane. Prema gruboj kalkulaciji ovo bi moglo koštati od 700 do 1.000 KM (44.000-63.000 dinara). Potrebno je usuditi se na putovanje, izložiti se trošku za zahtev za vađenje potrebnih dokumenata, često platiti prenoćište, i eventualno ovo ponoviti dva puta jer je za pribavljanje mnogih uverenja potrebno i do nedeljzu dana. Udruženje je najavilo svoj odlazak kod ministra ovim povodom, međutim nismo dobili nikakav odgvor, tretirani smo kao da ne postojimo. Taj čin nas je naveo na razmišljanje da i mi kao zvanično udruženje izignorišemo poziv - kaže Lekić.

Postoji nezvanična informacija da će se rok za predaju dokumenata biti produžen dodatnih godinu dana, ali to ne predstavlja rešenje ocenjuju u udruženju građana.

- Ako ima sumnjivih zašto do sada niko nije uhapšen tim povodom ako se tvrdi da su ta državljanstva bila falsifikovana? Ko je davao i ko je potpisivao ta državljanstva, to ne daje jedna osoba, već čitava institucija. Ljudima koji su sumnjivi i prijetnja ovoj zemlji trebaju biti predmet ove revizije, a ne pošteni radni ljudi, patriote, koji vole i grade ovu zemlju - navodi Lekić.