Sarajevo dosipa ulje u vatru

Navodi se da je ovaj list tekst naslovio "Sarajevo dosipa ulje u vatru" i da dopisnik "Noje cirher cajtunga" iz Beograda Andreas Ernst nema dileme ko je otpočeo novu epizodu zatezanja odnosa u BiH - Bakir Izetbegović koji, kako se tumači, u Predsedništvu u ovoj stvari ima protiv sebe i predstavnika Srba i predstavnika Hrvata.

"Radi se o zahtevu za reviziju postupka po tužbi BiH protiv Srbije za genocid. Taj zahtev je, bez odluke Predsedništva, predat u „pet do dvanaest". Rasplamsana debata gura Bosnu u još jednu krizu. U Beogradu reaguju ozlojeđeno", navodi ciriški dnevnik.

List citira izjavu ministarke pravde Srbije Nele Kuburović da je "neprihvatljivo da privatna inicijativa Izetbegovića unazađuje odnose Srba i Bošnjaka za dvadeset godina". Navodi se da šef vlade Aleksandar Vučić obećava da neće dozvoliti da novi konflikti spreče privredni oporavak zemlje.

"Noje cirher cajtung" navodi da Izetbegović negira da priziva krizu. Nju, kaže, izazivaju oni koji su počinili agresiju na Bosnu i od tada rehabilituju ratne zločince".

Švajcarski list prenosi stav pravnika da su slabe šanse za uspeh zahteva za reviziju jer je po tom pitanju Međunarodni sud veoma restriktivan i uzima u obzir samo činjenice koje su u poslednjih šest meseci izašle na svetlost dana.

"Nepoznato je kakvi su se novi svedoci ili dokumenti sa takvom težinom navodno pojavili u poslednje vreme. Proces protiv Radovana Karadžića, političkog vođe bosanskih Srba, okončan je još pre godinu dana. A tokom procesa protiv generala Ratka Mladića do danas nisu izneti potpuno novi fakti", piše dnevnik iz Ciriha.

Njegov dopisnik dalje u tekstu tumači da je zahtev za reviziju izazvan rokom koji bi inače istekao 27. februara.

"Izetbegović želi da pokaže svojim političkim sledbenicima da će učiniti sve kako bi ispravio nepravdu. Pitanje genocida budi jake emocije kod Bošnjaka i Srba. Bošnjaci su presudu iz 2007. doživeli kao skandaloznu i poraznu, dok su je mnogi Srbi posmatrali kao oslobađajuću. Ona je to samo delimično. Sud, naime, nije utvrdio samo da je armija bosanskih Srba u Srebrenici počinila genocid - što Beograd i predstavnici srpskog entiteta u Bosni do danas tvrdoglavo poriču", navodi Ernst.

Dopisnik dodaje da da su "sudije uz to prebacile Beogradu da nije uradio ništa u njegovoj moći da spreči genocid". Ernst piše da, osim priče o tužbi, hronične diskusije izaziva i pitanje legitimiteta celovite države koje uvek iznova postavlja predsednik RS Milorad Dodik.

"Njegova politička agenda se u mnogome sastoji u tome da predstavi Bosnu kao palu državu i forsira srpsku autonomiju do nivoa državnosti. Deluje bezmalo ironično da upravo on sada prebacuje Izetbegoviću da izaziva krizu institucija u nevoljenoj državi", stoji u članku ciriškog lista.

U tekstu se zaključuje da "tako funkcioniše politika u Bosni: političari dva entiteta virtuozno prebacuju loptu iz jednog u drugo dvorište".

Upozoravaju na zle namere onih drugih i time dominiraju javnom debatom. Samo da nikom ne padne na pamet da priča o nečem drugom - recimo o ekonomskoj situaciji. Jer, kada je o tome reč, sa obe strane plota izgleda jezivo: prosečna plata je 430 evra, kupovna moć trostruko manja od medijane zemalja EU", navodi "Noje cirher cajtung".

Dodaje se da "penzioneri moraju da spajaju kraj s krajem sa manje od 200 evra, nezaposlenost je 25 odsto".

"Protest protiv ovih okolnosti odvija se mahom kupovinom avionske karte. Svake godine zemlju napušta oko 40.000 uglavnom dobro obrazovanih ljudi", navodi švajcarski dnevnik.