Savina tragedija opomena drugoj deci

- Ovako nešto ne pamtimo, ne znam šta mu je to trebalo, tako da unesreći svoju porodicu - pričala je kroz plač starija žena.

Drugi su se pak podsećali kakav je dečak on bio.

- Jao, pa ne mogu vam objasniti koliko mi je žao. On je bio divno dete, ali ga je zla sudbina uzela - kazao je jedan od komšija iz sela.

Sava je sahranjen na seoskom groblju, ali verskog obreda i pojanja sveštenika nije bilo.

- Neka sudbina Save Jovanova bude opomena svoj deci, da se ovako nešto nikada ne ponovi. Nemojte na svoja leđa tovariti nešto što ne možete da ponesete - kazala je setno jedna žena.

Ona je dodala da je Sava želeo da postane veterinar i da ne znaju kako da se izbore sa bolom što ga više nema. Savin otac Žarko nepomično je stajao nad rakom i nije mogao da izusti ni reč.

Na sahranu su došli i Savini školski drugovi, koji su nosili bukete cveća i uplakani prilazili da se poslednju put pozdrave kolegom iz školske klupe. Među njima bio je i S. P., koji je sa Savom kobne noći proživeo udes. On i njegov otac nisu želeli da se podsećaju na tragični događaj.