Sedam sekretara SKOJ-a

Čuveni pravnik Valtazar Bogišić je rekao: „Što se grbo rodi, to ni vreme ne ispravi.“ Primenjeno da domaće opozicionare, moglo bi da se kaže: „Što se na Tviteru sastavi, to će se raspasti kao mehur od sapunice.“ Tako je i Pokret slobodnih građana (PSG) bukvalno „igrao samo jedno leto”, da parafraziram naziv jednog starog filma.

Veliko je pitanje koliko za reč „građani” uopšte ima mesta u imenu PSG-a (čini mi se da bi „Sedam sekretara SKOJ-a” bilo prikladnije), pošto je ta organizacija od početka bila poprilično elitistička.

Pretpostavljam da građani nisu samo propali političari, glumci i ostali umetnici već bi tim pojmom trebalo da budu obuhvaćeni i takozvani obični ljudi. Bolna istina je da na izborima ne glasa samo famozni „krug dvojke” već i neki Leskovac, Lajkovac, Leposavić... Ako neko zaista želi da vodi Srbiju, poruka koju šalje morala bi da dođe do svih, pa i do meštana najudaljenijeg sela. Ako ga oni čuju i razumeju, možda i ima neke šanse.

Druga velika greška opozicije je što je ceo svoj program svela na poklič „Ua, Vučiću”. Pa dobro, neka je i „ua”, ali dajte neki program, alternativu kojom biste pokazali da biste bolje vodili državu od njega. Kažite kako ćete podići privredu, zaposliti ljude i učiniti da se živi bolje.

To što je Vesna Pešić od devedestetih do danas evoluirala otvaranjem naloga na Tviteru, pa ne mora više da šeta na trasi Vlada-Skupština-RTS, svakako nije dovoljno da bi se zvalo političkim programom.

U poređenju sa današnjim glumcima (Trifunović i Đuričko), Prle i Tihi su za uloge u „Otpisanima” zaslužili „Oskar”.